Ako provedete dan uživajući na kiparskom suncu, primetićete nekoliko suptilnih znakova da je ovo mediteransko ostrvo nekada bilo britanska kolonija. Vozi se levom stranom puta, utičnice imaju tri otvora, mnogo ljudi koji govore engleski.

Ali ako se udaljite pola sata vožnje od turističkog centra Limasol, naići ćete na nešto mnogo konkretnije: suverenu britansku teritoriju i bazu Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva.

To je jedan od dva dela kiparskog tla koji su ostali pod britanskom kontrolom prema sporazumu iz 1960. godine, kojim su definisani uslovi za nezavisnost Kipra.

Kada se dron iranske proizvodnje srušio na bazu Akrotiri u prvim danima američko-izraelskog rata sa Iranom, na Kipru je ponovo otvorena rasprava koja tinja već godinama.

Kiparski zvaničnici sumnjaju da je dron koji je pogodio bazu početkom marta lansiran iz obližnjeg Libana od strane Hezbolaha, grupe koju podržava Iran, nakon američko-izraelskih udara u kojima je ubijen vrhovni vođa Irana. Ta milicija je i ranije pretila Republici Kipar zbog njenih bliskih veza sa Izraelom.

Pozivi na „otvorenu raspravu“ o bazama

Udar je izazvao minimalnu štetu i nije bilo žrtava, ali je izazvao bes među pojedinim stanovnicima koji smatraju da ih povezanost Velike Britanije sa Vašingtonom čini metom.

„Kao država smo postali meta zbog baza. Možda je vreme da se preispita njihov status. Možda je vreme da odu“, rekao je Panajotis, otac troje dece, za DW na plaži u Limasolu. „Dovode nas u opasnost“, dodao je stanovnik tog grada Mihalis.

Čak je i kiparski predsednik Nikos Hristodulidis, koji nije poznat po podizanju diplomatskih tenzija, izjavio da želi „otvorenu i iskrenu raspravu“ o budućnosti baza „kada se situacija na Bliskom istoku smiri“.

On je baze nazvao „kolonijalnim nasleđem“ u izjavi novinarima u Briselu tokom prošlonedeljnog samita EU. Na tom skupu lideri Unije podržali su zahtev Kipra da započne razgovore sa Velikom Britanijom.

Britanci misle drugačije

London odbacuje kritike, navodeći da je prisustvo Britanca ujedno i izvor zaposlenja za hiljade Kiprana. „Naše baze na Kipru imaju ključnu ulogu u obezbeđivanju bezbednosti britanskih građana i naših saveznika u Mediteranu i na Bliskom istoku“, saopštio je portparol britanskog Ministarstva odbrane za DW.

„Od januara smo dodatno ojačali odbrambene kapacitete na Kipru, uključujući radarske sisteme, sisteme za borbu protiv dronova, avione F-35, kopnenu protivvazdušnu odbranu i još 400 pripadnika PVO“, dodaje se.

Vojno jačanje: test za odbranu EU?

Nije svako strano vojno prisustvo na Kipru dočekano sa istom sumnjom. Nakon incidenta sa dronom, nekoliko zemalja EU – među njima Francuska, Španija, Italija, Holandija i Grčka – poslale su ratne brodove i drugu vojnu opremu kako bi ojačale odbranu oko ostrva.

„Prvi put Evropska unija izgleda kao prava alijansa“, rekao je politički analitičar Mihalis Kontos za DW. On ističe da je podrška EU posebno značajna za Republiku Kipar, jer nije članica NATO.

„Pre raspoređivanja tih snaga postojala je određena komunikacija o tome kakve sisteme odbrane bi svaka zemlja trebalo da pošalje u vode oko Kipra“, naveo je.

Kontos smatra da se ovo može posmatrati kao svojevrstan „test“ evropske kolektivne odbrane, ali upozorava da ne treba donositi preširoke zaključke.

„U slučaju Kipra, reč je o situaciji niskog rizika i relativno malih troškova solidarnosti. Ne očekuje se da će se Iran ili Hezbolah fokusirati na Kipar“, kaže on.

Na severu ostrva

Vojno prisustvo nije ograničeno samo na jug, ali za nastavak priče potrebno je preći kontrolni punkt i zaviriti u istoriju.

Ustav nezavisnog Kipra iz 1960. koji je definisao i status britanskih baza, trebalo je da obezbedi ravnotežu između grčkih i turskih Kiprana – dve zajednice koje žive na ostrvu. Umesto toga, usledile su godine međusobnog nasilja, a 1974. godine Grčka je podržala državni udar, nakon čega je Turska pokrenula vojnu intervenciju i okupaciju koja traje do danas.

Rezultat tog spornog istorijskog razvoja jeste faktička podela ostrva koja prolazi i kroz glavni grad: na jugu je međunarodno priznata Republika Kipar, a na severu samoproglašena Turska Republika Severni Kipar, koju priznaje samo Turska.

Nakon provere pasoša i prolaska kroz tampon-zonu pod nadzorom UN, stižemo na sever. Tu je stacionirano više desetina hiljada turskih vojnika, a nakon raspoređivanja snaga EU u vodama oko Kipra, i Turska je dodatno pojačala svoje prisustvo borbenim avionima na severu.

Geografija se ne može izbeći

Ova paralelna vojna jačanja na severu i jugu mogu povećati rizik od tenzija, smatra tursko-kiparska aktivistkinja Beran Džemal.

„Znamo da geopolitika nikada neće dozvoliti da živimo kao izolovano malo mediteransko ostrvo“, rekla je ona za DW. „Uvek postoji rizik da se sukob prelije. Mala varnica može da se pretvori u nešto strašno za sve nas", upozorava, ali dodaje da ipak nije previše pesimistična.

Džemal se zalaže za ujedinjenje Kipra i nada se da će jednog dana turske i sve strane trupe napustiti ostrvo. Ali, kako kaže, za sada to nije realno.

„Ako je opšti osećaj da svaka država danas treba da ima snažno vojno prisustvo, zašto bi onda Turska smatrala da može tek tako da napravi kompromis i povuče se“, objašnjava ona.

Kiparsko pitanje i dalje bez rešenja

Većina ljudi sa kojima smo razgovarali, i na severu i na jugu, deli slično mišljenje: žele kraj kontrolnih punktova, faktičkih granica i tampon-zona, ali za sada ne vide izlaz.

„Turski i grčki Kiprani su braća. Moramo da pronađemo rešenje“, kaže Umran, vlasnica kafića na severu Kipra, dok gostima služi kolače od čokolade i tursku kafu.

„Ljudi se međusobno vole, ali nažalost obe strane na Kipru ispaštaju zbog političara, a dodatno situaciju podgrevaju spoljne sile“, ocenjuje ona.

Na jugu, politički analitičar Mihalis Kontos iz Nikozije smatra da je sukob sa Iranom samo dodatno ukazao na nasleđe i nerešeni karakter kiparskog konflikta.

„Ovo je još jedno upozorenje – alarm – da, dok se bavimo pretnjama koje dolaze sa Bliskog istoka, moramo da se usredsredimo i na rešavanje sopstvenih unutrašnjih problema“, zaključuje on.