Od eskalacije na Bliskom istoku, sve je više u fokusu i Kipar u istočnom Sredozemlju. Kipar, koji je članica EU već je odigrao ulogu pri dostavi pomoći za civilno stanovništvo u Pojasu Gaze. Kipar bi sada mogao da posluži i kao utočište za evakuisane i izbeglice iz kriznog područja.

Brojni putnici koji su bili na putu u Izrael, nisu stigli na odredište, već su blokirani na tom mediteranskom ostrvu. Desetine međunarodnih avio-prevoznika otkazalo je ili odložilo svoje direktne letove za aerodrom u Izraelu. Kao rezultat toga, Kipar je postao ključna usputna stanica za zaglavljene izraelske putnike. Putnicima koji su ostali u inostranstvu trenutno se savetuje da putuju na Kipar ili Grčku. Odatle ih preuzimaju izraelski avio-prevoznici i vraćaju u Izrael.

Aerodrom Larnaka sada deluje kao ključno tranzitno čvorište za putnike pogođene obustavom letova velikih međunarodnih avio-prevoznika. Kiparski ministar saobraćaja, Alexis Vafeades, uveravao je kiparsku novinsku agenciju CNA da će "vazdušne veze između Kipra i Izraela biti održane". Ministar je naglasio posvećenost Kipra obezbeđivanju stabilnih putnih veza s Izraelom uprkos tekućim regionalnim napetostima.

Zbog straha od moguće eskalacije na Bliskom istoku, nadležna državna tela u Republici Kipar sada su u stanju pripravnosti. Kipar je pristao da deluje kao sigurno utočište za evakuaciju državljana iz ratnih zona na Bliskom istoku. Zemlje poput Nemačke i Poljske već su najavile svoju nameru da, ako bude potrebno, svoje državljane iz Izraela ili Libana vrate kući preko Kipra.

Bliska koordinacija s Nemačkom

Kiparski ministar spoljnih poslova Konstantinos Kombos potvrdio je još u maju da je vlada finalisirala planove za sprovođenje takozvanog ESTIA plana ako to bude potrebno. Ovim planom, koji je prvi put stupio na snagu u oktobru 2023. utvrđuju se procedure za prihvatanje, smeštaj i povratak državljana trećih zemalja koji napuštaju ratna područja.

Kipar je aktivirao i drugi plan, nazvan NAFKRATIS, koji predviđa evakuaciju građana EU ili državljana trećih zemalja iz Libana, ili upravljanje povećanim prilivom izbeglica morskim putem.

Što se tiče Libana, Kipar blisko koordinira s Kanadom i Nemačkom, budući da se mnogi građani iz tih zemalja nalaze u Libanu. U luci Larnaka, članovi kriznih timova kanadskog i nemačkog ministarstva spoljnih poslova spremni su za masovnu evakuaciju građana iz Libana u slučaju eskalacije krize na Bliskom istoku. Nemačke vazdušne snage takođe su najavile da će pružiti pomoć.

Nasralahove pretnje

Geografska blizina Kipra Bliskom istoku dovela je do toga da je proglašen potencijalnom metom. Vođa Hezbolaha, Hasan Nasralah, 19. juna je zapretio je da će Kipar biti smatran "delom rata" ako Izrael upotrebi kiparske aerodrome i baze za napad na Liban.

Od tada, kiparska vlada je više puta naglašavala da Kipar nikada nije obezbeđivao uslove za neprijateljska dela protiv druge zemlje i da to neće činiti ni ubuduće. Jasna poruka o neutralnosti Kipra stigla je od ministra spoljnih poslova Konstantinosa Kombosa, koji je na Savetu za spoljne poslove u Briselu krajem jula rekao da „Kipar nikada nije bio deo krize, ali da je, kao što je međunarodno priznato, deo rešenja".

Kipar ne iznajmljuje brodove za evakuaciju

Nedavno je kiparska vlada korigovala izjave izraelske ministarke saobraćaja Miri Regev o mogućoj podršci Grčke i Kipra u evakuaciji izraelskih državljana. Regev je nagovestila da bi Izrael mogao da zatraži pomoć od "brodova iz Atine u Grčkoj i Larnake na Kipru" da prevezu Izraelce kući zbog otkazivanja letova.

Portparol vlade Konstantinos Letimbiotis odbacio je ovu izjavu, navodeći da bi takva akcija podrazumevala brodove koje je iznajmio Izrael, a ne Kipar, i da to ne treba dovoditi u vezu sa kiparskim ESTIA planom za evakuaciju.