Kiparska policija uhapsila je više od dvadeset ljudi nakon niza rasistički motivisanih napada na migrante i strance. Do nasilja je došlo prošle nedelje najpre na zapadu ostrva, a zatim se to tokom vikenda proširilo i na Limasol na jugu.

U gradu su razbijani izlozi prodavnica koje pripadaju migrantima, a napadani su i vozači dostave poreklom iz Azije. Nasilje je trajalo od petka uveče, pa sve do ranih jutarnjih sati u nedelju.

Prema izveštajima lokalnih medija, ljudi sa kapuljačama na glavama skandirali su: „Migranti napolje sa Kipra“, bacali molotovljeve koktele i kamenje, palili kante za smeće, razbijali prodavnice i kioske brze hrane. Policija je upotrebila suzavac i vodeni top.

Lokalni mediji prenose i da su neki od Kiprana pružali pomoć napadnutim strancima i krili ih od nasilnika. „Policija nije bila u stanju da zaštiti građane, a ni i novinare. Maskirani ljudi napali su i jednu TV-ekipu“, javili su mediji uz ocenu da je situacija „bila nalik pogromu“.

„Stidim se onoga što se dogodilo“

Prema izveštajima na više naloga na društvenim mrežama, među žrtvama nasilja bila je i jedna grupa turista iz Kuvajta. Kirjakos Kuros, sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Kipra, preneo je da je ambasador „jedne neimenovane arapske države“ u subotu uložio protest nakon napada.

„Prekinuli su posetu. Sumnjam da će se ikada vratiti“, napisao je u Kuros na platformi „Iks“ i ujedno postavio fotografiju na kojoj se vidi grupa turista na aerodromu koja odlazi sa Kipra, a među njima je i jedan čovek u invalidskim kolicima. 

„Ovo je prvi put da se osećam u ovolikoj meri postiđeno zbog ovakvog incidenta u našoj zemlji. Ovo nije Kipar na kojem sam rođen, odrastao, stekao porodicu i na kojem živim“, napisao je Kuros.

I kiparski predsednik Nikos Hristodulidis je ogorčen. „Stidim se onoga što se juče dogodilo. A i oni koji su odgovorni treba da se stide“, rekao je on na početku kriznog sastanka. Njemu su prisustvovali i ministri unutrašnjih poslova i pravde, kao i šefovi policije i vatrogasnih jedinica.

Zbog nasilja se u Limasolu demonstriralo i protiv fašizma i rasizma. Više stotina ljudi skandiralo je: „Razbijte fašizam – u Limasolu i svuda“. Te demonstracije su protekle mirno. 

Duboki koreni ksenofobije

Na Kipru se poslednjih godina beleži porast antimigrantskog raspoloženja, kao i porast antisocijalnog ponašanja, što je ranije bilo ograničeno na fudbalske stadione i pijane turiste.

Najnovije nemire podstaklo je ono što mnogi ocenjuju kao promašen odgovor vlasti na porast neregularnih migracija na to ostrvo u istočnom Mediteranu, ali i porast ksenofobije.

„Imali smo vladu koja je deset godina koristila retoriku koja je te ljude uglavnom prikazivala kao pretnju po nacionalnu i etničku, odnosno i demografsku bezbednosti“, kaže Doros Polikarpu, pripadnik organizacije „Kisa“ koja se zalaže za prava migranata.

Državni zvaničnici često navode da je Kipar na prvoj liniji neregularnih migracija u istočnom Mediteranu. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, izbeglice i migranti sada čine čak šest odsto stanovništva te zemlja.

U odnosu na broj stanovnika, ta mala ostrvska republika takođe godišnje dobija i daleko najveći broj zahteva za azil u čitavoj EU. Izbeglički kampovi su pretrpani, a formirana su i mnoga geta, gde ljudi žive u siromaštvu.

Ipak, nelegalne migracije su smanjene u poslednjih godinu dana. Migranti inače stižu na Kipar sa Bliskog istoka, ali i iz Afrike i to preko porozne „linije prekida vatre“ koja deli to ostrvo još od 1974.

Kipar i bez tih novih migranata ima veliki broj interno raseljenih lica. Oni su tu još od sukoba kiparskih Grka i Turaka – počevši od 1963, pa sve do turske invazije 1974. godine kada se raselilo više od 200.000 ljudi.

Veliki broj tih ljudi i dalje živi u stambenim zgradama koje je nakon sukoba na brzinu podigla vlada.

idj (reuters/ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.