„Hrabrost za više napretka" moto je nove koalicije koju čine SPD, Zeleni i liberali. Šta to znači za kulturu može se pročitati na pet stranica u koalicionom sporazumu koji je ove srede predstavljen u Berlinu i koji kaže da bi stvari u ovoj oblasti uskoro mogle da budu alternativnije, pravednije i raznovrsnije. Kod važnih projekata, pak, semafor je postavljen na „Idemo dalje istim putem!". A  sve to treba da sprovede Klaudija Rot, prva političarka Zelenih koja će voditi nemačku kulturu na saveznom nivou.

Šta će ona učiniti drugačije, šta ona može da uradi drugačije od svoje dugogodišnje prethodnice Monike Griters (CDU)? Griters je nesporno pomogla da ova funkcija, uspostavljena tek 1999. stekne visok ugled. Iako je kultura po nemačkom ustavu stvar saveznih pokrajina, mnogim temama u ovoj kompleksnoj i krajnje političkoj oblasti može da se bavi samo savezna Vlada. Monika Griters je to demonstrirala u proteklih osam godina.

Korona-pomoć za kulturu

Na vrhuncu četvrtog talasa pandemije Klaudija Rot ne može a da ne nastavi s onim što je već isprobano - pre svega se tu radi o milijardama pomoći za radnike i institucije u oblasti kulture. „Za sada nastavljamo te programe kako bismo obezbedili tranziciju nakon pandemije", navodi se u koalicionom sporazumu. Drugim rečima: nova Vlada hoće da kulturi pomogne da brzo ponovo stane na noge.

Savezna fondacija za kulturu i Savezni fondovi za kulturu - mnogo novca se iz njih sliva u institucije i projekte od nacionalnog značaja. Semaforska koalicija bi želela da one budu i više, naime - „pokretači inovacija". Time bi odmah trebalo da se ojačaju i „strukture nezavisne scene". Misli se na klubove, živu muziku i galerije.

Ovo je novo i zvuči kao promena težišta - manje visoke kulture, više angažamana na celom polju kulture: „Želimo da omogućimo kulturu svima", obećavaju partneri u koalicionom sporazumu, „bez obzira na organizaciju ili formu izražavanja".

Kultura bi trebalo da postane nacionalni cilj u Nemačkoj. Osim toga: „Zalažemo se za pristupačnost, različitost, rodnu ravnopravnost i održivost". Kulturna industrija će morati da uči nove stvari.

„Skepticizam FDP-a prema državi, tradicionalna simpatija Zelenih prema alternativnoj kulturi i starolevičarsko nepoverenje u SPD prema navodno buržoaskoj visokoj kulturi, ovde se okupljaju da formiraju zapanjujući trozvuk", ironično je pisao Zidojče cajtung.

Puno posla

Nova državna ministarka kulture moraće da se pobrine i za nezavršene poslove svoje prethodnice – bilo da je reč o reformi zakona o autorskim pravima, vraćanju opljačkanih umetnina iz vremena kolonijalizma ili reformi Pruske fondacije za kulturno nasleđe.

Nije manje hitno ni rešavanje položaja nezavisnih umetnika i kreativaca. Koalicija ovde planira dalekosežne reforme: subvencije će se davati samo ako se poštuju određeni minimalni honorari, finansijski će se ojačati fond socijalnog osiguranja umetnika, kulturnih i medijskih radnika i dozvoliti veći limit prihoda od neumetničkog rada.

Konačno, nova koalicija vidi spoljnu kulturnu politiku kao „treći stub" svoje spoljne politike. To znači da posredničke organizacije, posebno Gete institut i Nemačka služba za akademsku razmenu (DAAD) treba da budu „ojačane”. Dojče vele se u koalicionom sporazumu pominje kao „partner saradnik” za stratešku komunikaciju.

No u koalicionom sporazumu nema reči o budućem „dizajnu" Saveznog poverništva za kulturu i medije (BKM). Pre izbora, SPD i Zeleni su se poigravali idejom o nadogradnji BKM-a u „pravo" ministarstvo kulture i „spajanju" više nadležnosti u njemu. Sada bi kultura pre svega, trebalo da opravda svoju ulogu modernizatora društva – omiljena tema Zelenih.

„Vagner verovatno ne bi dobio nikakve subvencije od Zelenih. Umesto toga, u naredne četiri godine će se mnogo diskutovati, analizirati i diverzifikovati, tako da će raznolikost cvetati", glasi ironičan komentar Bavarskog radija.

Od menadžerke rok benda…

To da je Zelena Klaudija Rot sada na najvišoj funkciji u državi u oblasti kulture i medija iznenadila je mnoge, a možda i nju samu.

Rođena je 15. maja 1955. u Ulmu, odrasla u Memingenu u Bavarskoj. Majka joj je bila prosvetna radnica, otac stomatolog. Ima dve mlađe sestre. Iako je nakon dva semestra prekinula studije pozorišta i istorije u Minhenu, pozorišno iskustvo stekla je na pozornicama u Vestfaliji. Radila je u kancelariji za zapošljavanje nezavisnih grupa i amaterskog pozorišta. Rot je 1980. istupila iz katoličke crkve zbog stava te crkve prema ženama.

Od 1982. Rot je tri godine bila mendžerka političkog rok benda „Glina, kamenje, srča” (Ton Steine Scherben) oko pevača Rija Rajzera. Bila je prijateljica klavijaturiste Martina Paula. Bend je živeo na seoskom imanju u Severnoj Friziji sve dok se nije razišao 1985.

Politički aktivna je u levom taboru još od 1971. (Mlade demokrate) a 1987. je postala članica Zelenih. Unutar stranke je na levom krilu. Od 1989. do 1998. je bila poslanica u Evropskom parlamentu, a u Bundestagu je od 1998.  Dva puta - od 2001. do 2002. i od 2004. do 2013. - bila je kopredsedavajuća Saveza 90/Zeleni. Od oktobra 2013. je potpredsednica nemačkog Bundestaga.

Klaudija Rot se posvetila borbi za ljudska prava, posebno prava manjina i protiv ksenofobije - u Evropskom parlamentu, u Komitetu za ljudska prava Bundestaga ili kao poverenica Savezne Vlade za ljudska prava. Bila je i predsedavnica svoje stranke u pododboru Bundestaga „Spoljna kulturna i obrazovna politika”.

„Multikulturalno" je reč koju Klaudija Rot živi. Važi za jednu od onih političkih ličnosti u Nemačkoj koje veoma polarizuju svojim stavovima i izjavama. A zbog njenog autentičnog stila oblačenja nazivaju ju je i Lady Gaga nemačke politike.

Klaudija Rot je 21. oktobra 2021. bila na komemoraciji u Spomen parku u Šumaricama i kao najviša predstavnica Nemačke do sada odala počast streljanim taocima Vermahta, na mestu koje je simbol stradanja nevinih u Srbiji u Drugom svetskom ratu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.