Holanđani su u tome pravi majstori: tokom decenija otimali su metar po metar kopna od mora mudrom gradnjom nasipa. U Dubaiju je nasipanjem peska nastalo veštačko ostrvo Palma s luksuznim hotelima i vilama.

Da li je to sve samo stvar dobrog planiranja i gradnje – jer ljudi od mora mogu da uzmu koliko im treba?

Nije, jer nivo mora raste. Sve češće ekstremne nepogode redovno uzrokuju poplave širom sveta. A u sve više mesta na obalama odavno se više ne radi samo o spašavanju imovine od vodenih masa.

Prilagoditi se klimatskim promenama može značiti i vraćanje zemlje prirodi. Sve češće se govori o kontrolisanom povlačenju ljudi sa područja koja zbog klimatskih promena postaju nemoguća za život, nenastanjiva.

Veliki gradovi bi takođe mogli biti pogođeni. U australijskoj metropoli Sidneju su pravo obilne kiše poplavile brane, odnele korita reka i prisilile više od 30.000 ljudi da napuste domove. Područja severno i južno od grada kompletno su poplavljena kad je u samo 24 sata palo onoliko kiše koliko ovde bude obično za celu godinu.

Pošto je nakon obilnih padavina Sidnej bio poplavljen i u aprilu, guverner je priznao da će se to „događati sve češće“ i da je potrebna adekvatna „reakcija“.

Kako funkcioniše obavezno preseljenje?

Krajnje rešenje je da se ljudima naredi napuštanje nekog područja. To se ecimo dogodilo u Nju Orleansu: uragan Katrina opustošio je velike delove grada na ušću Misisipija 2005. godine.

„Klimatske promene utiču na ljude širom sveta. I svi traže načine da se s njima na neki način nose“, kaže istraživač katastrofa A.R. Sajders u studiji američkog Univerziteta Delaver. „Kad bi ljudi napustili poznate opasne zone, to bi bila efikasna zaštita. Međutim, ta se mogućnost još uvek ne razmatra tako često.“

U Nju Orleansu su pokrenuti programi obnove za porodice s niskim i srednjim primanjima. Njihove nove kuće sada su izdignute i dovoljno udaljene od plavnog područja.

Ali takva preseljenja nisu laka jer zahtevaju ogromne birokratske napore, a nose rizik da se društvene nejednakosti povećaju nakon preseljenja.

„Preseljenja nose socijalne i psihološke probleme koji utiču na pogođene, pogotovo kada je mesto stanovanja kulturna baština ili dugogodišnji porodični dom“, napisala je svojevremeno Mijuki Hino sa Univerziteta Stanford.

Preseljenje u inostranstvo pre katastrofe

Kiribati je ostrvska republika u Pacifiku i nalazi se tik iznad nivoa mora. To je jedna od zemalja sveta kojima preti da budu sasvim potopljene porastom nivoa mora. Neki od ostrva te zemlje već su nenastanjivi.

Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC) predviđa da će nivo mora porasti za 10 do 25 santimetara do 2050. godine. Stručnjaci očekuju da će se taj trend nastaviti do kraja stoleća. Državu Kiribati će preplaviti more i ona će nestati.

Godine 2014. vlada je kupila zemlju na Fidžiju kako bi se njeni građani tamo preselili. Međutim, nedavno je objavila planove napravljene u saradnji s Kinom, po kojima će zemlja na Fuidžiju biti iskorišćena u poljoprivredne svrhe, kako bi se stanovništvo moglo prehraniti.

Vlada Kiribatija takođe razvija obrazovne programe i programe obuke s Australijom i Novim Zelandom. Namera im je da pruže građanima male ostrvske države potrebne veštine za pronalazak posla, ako budu prisiljeni da emigriraju.

Vraćanje nekadašnjih stambenih naselja prirodi

Vlada američke savezne države Nju Džersi također otkupljuje naseljenu zemlju, kako bi sprečila opasnosti od katastrofa. U ovom slučaju reč je o privatnim kućama na područjima koja su izrazito ugrožena olujama i poplavama.

Ovo zemljište sada se prenamenjuje u rekreaciona i zaštićena područja. Služiće kao „prirodna zaštita od budućih oluja i poplava“, kako navodi državno Ministarstvo životne sredine.

Mnogima to pada teško. „Iako je za većinu ljudi, koji žive na obali, zastrašujuća pomisao da se voda približava, oni će napustiti domove samo ako su duboko ubeđeni u ispravnost takve odluke“, kaže za DW Hans-Ulrih Rezner, iz organizacije za zaštitu prirode WWF.

Vratite polja reci!

Britanska agencija za životnu sredinu se 2006. takođe odlučila na radikalan korak. Na ušću reke Hamber u istočnoj Engleskoj, zapadno od Hala, poplave su bile česta pojava na mestu spajanja dve reke. Zato je odlučeno da se 440 hektara poljoprivrednog zemljišta pretvori u plavno područje. Uklonjen je deo nasipa koji je izvorno služio za zaštitu od poplava.

Time je smanjen rizik od poplava za više od 600 objekata. U novostvorenom močvarnom području naselio se velik broj ptica, riba, insekata i biljaka. Ova radikalna mera nije izuzetak. I u drugim zemljama, poput Holandije, Indije i Tajlanda, takve „poplavne ravnice“ pomažu u zaštiti od poplava.

Indonezija se trenutno suočava s jednim od najvećih projekata preseljenja u svetu. Glavni grad Džakarta i dalje tone 20 santimetara svake godine, delom i zato što se pumpa previše podzemne vode. S porastom nivoa mora, sve više područja ove metropole s deset miliona stanovnika odnosi more.

Indonezijska vlada stoga planira da preseli administraciju i glavni grad na 2.000 kilometara udaljeno ostrvo Borneo. Nema još puno vremena: stručnjaci očekuju da će većina severnog dela Džakarte biti pod morem do 2050. godine.

Čak i ako se institucije vlada do tada presele u novi glavni grad – ostaje da se vidi gde će biti preseljeni milioni ljudi koji žive u trošnim naseljima Džakarte.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.