Dok rat u Ukrajini i protesti u Iranu dominiraju vestima uoči Samita o klimi COP27 u Egiptu, generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorava da svetski čelnici gube iz vida „borbu na život ili smrt“ kada je reč o klimatskim promenama.

Govoreći s novinarima u Njujorku u oktobru, Gutereš je rekao da vodeće industrijske zemlje treba da pojačaju korak i ispune obećanje o izdvajanju sto milijardi dolara godišnje za podršku klimatskim merama u zemljama u razvoju.

To bi trebalo da počne od 2025. godine – iako je prvobitno bilo planirano za 2020. godinu.

„Gledano ukupno, trenutna obećanja i politike zatvaraju vrata šansi da ograničimo porast globalne temperature na dva stepena celzijusa, a kamoli da postignemo cilj od 1,5 stepeni“, rekao je Gutereš.

Čuveni cilj 1,5 celzijusa odnosi se na prosečnu razliku u temperaturi između vremena pre industrijalizacije (1850-1900. godine) i 2100. godine.

Nakon nedavnih razornih poplava u Pakistanu i rekordnih toplotnih talasa i suše širom sveta, kompenzacija zemljama koje pogađaju klimatske promene trebalo bida bude centralna tema svetske konferencije u Šarm el Šeiku na Crvenom moru.

No napredak je spor. Bogate zemlje poput Sedinjenih Država i članica EU oklevaju da se posvete namenskom fondu, koji bi mogao iznositi stotine milijardi godišnje do 2030, nadoknađujući troškove visokih emisija štetnih gasova.

Ostrva koja tonu

Posebno je veliki problem u ostrvskim državama, s niskom nadmorskom visinom, koje su najosetljivije na porast nivoa mora i razorne oluje.

„Nemamo vremena za gubljenje – naša ostrva pogađaju sve ozbiljniji i češći klimatski uticaji, a oporavak dolazi po cenu našeg razvoja“, rekao je Volton Vebson, predsednik Saveza malih ostrvskih država pri UN, na zasedanju Generalne skupština u septembru.

„Gde nalazimo novac za obnovu? Zašto najveću cenu plaćaju naša ostrva, koja najmanje doprinose emisijama koje uzrokuju krizu?“, zapitao se on.

Vael Abulmagd, posebni predstavnik Egipta za Samit o klimi, rekao je ranije da će COP27 dati prioritet tom pitanju i „pronaći način finansiranja za zemlje koje su u ekstremnoj nuždi“, jer im štete od promena klime jedu bitan deo BDP-a.

Prelaz na obnovljive izvore energije usred krize

Ovaj Samit o klimi je prvi otkako je Rusija počela da ograničava opskrbu gasom u sklopu rata sankcijama nakon ruske agresije na Ukrajinu. Ruska odmazda zbog uvođenja sankcija izazvala je energetsku krizu, posebno u Evropi, i istakla potrebu za prelaskom na obnovljivu energiju.

Egipatsko predsedavanje Klimatskom konferencijom dalo je obećanje da će inovacije i čista tehnologija biti ključni deo dnevnog reda, s nekoliko dana posvećenih zelenom vodoniku i dekarbonizaciji energije.

Na prošlogodišnjem Samitu o klimi u Glazgovu fokus je bio na prestanku korišćenja fosilnih goriva, posebno kada je reč o proizvodnji električne energije. Prema jednom zaključku, više od 30 zemalja obavezalo se da ukine direktnu budžetsku podršku sektoru fosilnih goriva, što se procenjuje na 24 milijarde evra godišnje.

No nestašice energije izazvane ratom potkopale su napore da se poveća udeo obnovljivih izvora energije, a neke zemlje, uključujući Nemačku, vraćaju se na ugalj i naftu kako bi nadoknadile manjak. To će biti jedna od ključnih tema u Šarm el Šeiku.

Afrika još zavisi od fosilnih goriva

Afrički ministri životne sredine i finansija, međutim, izjasnili su se protiv brzog udaljavanja od fosilnih goriva, navodeći da je to rizično za njihov privredni rast. Dok su mnogi naučnici, klimatski aktivisti i UN rekli da je obnovljiva energija jedini put napred, nigerijska ministarka finansija Zainab Ahmed misli drukčije:

„Ako ne dobijemo finansiranje po razumnoj ceni za razvoj gasne infrastrukture, uskraćujemo građanima u našim zemljama mogućnosti da postignu osnovni razvoj“, rekla je ona na sastanku afričkih ministara održanom Kairu u septembru.

Mnoge afričke zemlje se oslanjaju na izvoz nafte i gasa za finansiranje projekata obnovljive energije ili poboljšanje energetske efikasnosti.

Budući da je Egipat usredsređen na zastupanje afričkih interesa tokom samita, to će biti jedna od centralnih tema. Afrički jaz u finansiranju klimatskih promena iznosi oko 108 milijardi dolara godišnje, procena je Afričke razvojne banke. Na taj kontinent otpada tek oko 5,5 odsto globalnog finansiranja borbe protiv klimatskih promena.

U nedavnoj analizi Međunarodnog instituta za životnu sredinu i razvoj (IIED) navodi se da bi trenutni otpis dugova za 58 zemalja u razvoju – više od tri četvrtine njih su u podsaharskoj Africi – omogućio oko 105 milijardi dolara državnih finansija za borbu protiv klimatskih promena.

„Budući da milioni ljudi u najzaduženijim zemljama već pate od poplava, šumskih požara i velikih vrućina, program koji bi se bavio državnim dugom, uz klimatsku krizu i gubitak bioraznovrsnosti, doneo bi trostruku korist“, rekao je Sedžal Patel, ekonomista iz IIED.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.