U vazduhu se oseća optimizam, odlučnost i nada. U selu Licerat, u blizini Kelna, prošle sedmice je u protestnu šetnju i na spontane demonstracije s koncertima, došlo između 5.000 i 7.000 ljudi.

David Dresen, portparol građanske inicijative „Sva sela moraju ostati“ koja se zalaže za očuvanje sela u Nemačkoj koja su u blizini rudnika uglja i za poštovanje granice od 1,5 stepeni Celzijusa, oduševljen je i duboko dirnut tom mobilizacijom velikih razmera: „Neverovatno je dobro osetiti podršku velikog pokreta. Ovde su ljudi iz čitave Evrope i dobijamo izraze solidarnosti iz čitavog sveta“, rekao je Dresen u nedelju, nakon velike šetnje kroz Licerat.

Pored sela je dve stotine metara duboka rupa trenutno najspornijeg evropskog rudnika uglja. Površinski kop Garcvajler podseća na Mesečev pejzaž. Ogromni bageri tu još od 1983. iskopovaju lignit na površini od skoro 100 kvadratnih kilometara. Uništeno je 19 sela i izuzetno plodno poljoprivredno zemljište. U narednih nekoliko meseci trebalo bi da bude zbrisan i Licerat.

Veći deo terena poseduje energetski koncern RWE, ali jedan deo još uvek nedostaje. On i dalje pripada poreskom savetniku Kurtu Klasenu, koji za DW kaže da i dalje ne želi da ga proda koncernu.

Poslednji poljoprivrednik u selu, Ekard Hojkapm, osetio se primoranim da svoje imanje proda i pre nekoliko nedelja se iselio. Sada više od 1.000 aktivista aktivno želi da spreči rušenje sela. Žive u praznim kućama, a u poslednje dve godine sagradili su i brojne kućice na drveću i podigli klimatski kamp na Hojkampovoj staroj livadi.

Kako je došlo do te odluke?

U Porajnju bi to bilo poslednje selo od početka proizvodnje mrkog uglja oko 1850. godine. Spor oko toga da li selo uopšte sme da bude uništeno, naročito se zaoštrio 2021, nakon prve studije Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW) o pridržavanju granice od 1,5 stepeni Celzijusa, kao i svim neophodnih merama u Nemačkoj.

Nemački ministar privrede i zaštite klime Robert Habek i ministarka privrede i zaštite klime Severne Rajne-Vestfalije, Mona Nojbaur, sa koncernom RWE su 4. oktobra 2022. godine predstavili sporazum o napuštanju proizvodnje uglja do 2030. – osam godina ranije nego što su planirale prethodne vlade. Na površinskom kopu Garcvajler time bi moglo da se spasi pet sela, ali selo Licerat bi moralo „biti uzeto u obzir“, rekla je Mona Nojbaur.

U vreme donošenja odluke vladala je velika zabrinutost zbog ozbiljne nestašice gasa u Nemačkoj naredne zime zbog zabrane uvoza ruskog gasa. „Rat u Ukrajini i energetska kriza kao posledica toga vrše veliki pritisak na evropski energetski sistem“, izjavio je tog dana Robert Habek. „Shodno tome, jedan od najhitnijih zadataka našeg vremena je da uskladimo energetsku sigurnost, mogućnost plaćanja i održivost. U kratkom roku moramo da uradimo prave stvari kako bismo osigurali sigurnost snabdevanja.“

„Robert Habek i Mona Nojbaur su na osnovu sumnjivih podataka sklopili prljav posao sa RWE, koji na kraju pomaže samo  tom koncernu za proizvodnju uglja“, kaže Linda Kastrup, portparolka pokreta za zaštitu klime „Fridays for Future“.

Ekspertkinja za energetiku iz Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW), profesorka Klaudija Kemfert, smatra da je tadašnju odluku veoma teško razumeti. Prema njenom mišljenju, trebalo je da postoji transparentan proces dijaloga sa svim učesnicima. Ne, kaže Kemfert za DW. „Naša, ali i druge studije jasno pokazuju da Licerat ne mora biti uništen. Na postojećim površinama ima dovoljno uglja.“

Uz sve to, i uprkos nestašici gasa, za Nemačku je sigurnije i klimatski prihvatljivije snabdevanje energijom kroz širenje obnovljivih izvora energije, naglašava Kemfert. Ali tempo širenja tih izvora energije bi morao da bude „barem utrostručen, ako ne i učetvorostručen“.

Gde je izlaz?

Donosiocima odluka, Klaudija Kemfert preporučuje hitno uvođenje moratorijuma na ugalj. Moraju da se omoguće novi pregovori, potrebna je „razmena sa onima koji su pogođeni, demonstrantima, kompanijama, privredom i civilnim društvom“.

Klimatski aktivisti u Liceratu i ekološke organizacije to vide slično. „Sada je potrebno u poslednjem trenutku zaustaviti uništenje Licerata, pokrajinska vlada bi morala da povuče kočnicu za hitne slučajeve”, kaže Kristof Bauc iz građanskog pokreta „Campact“.

Klimatski aktivisti svesni su koliki je značaj Licerata širom sveta. „Svet prati ono što se ovde ,dešava jer se mi i za njega borimo“, poručila je u nedelju na protestu u Liceratu poznata klimatska aktivistkinja Luiza Nojbauer, članica pokreta „Fridays für Future“. I dodala: „Ovde neko mora da podvuče crtu. Ako želimo da jednoga dana bude manje kriza, onda uništavanje mora da prestane.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.