Nakon novog izbornog debakla sa svega 20,5 odsto osvojenih glasova na izborima za Bundestag bilo je dobrih razloga da se nemačkoj socijaldemokratiji ne pridaje naročita pažnja. Sa jedne strane izborni neuspeh je bio samo potvrda trenda dugotrojanog slabljenja o kojem je skoro sve rečeno i napisano. Uostalom bilo je drugih stranaka koje su nakon prebrojavanja glasova bile u centru pažnje.

Recimo, desničarsko populistički AfD, nekada avet, sada sedi u parlamentu, legitimno izabran. Ili liberali (FDP), briljantni pobednici sa novim šarmom, nakon četvorogodišnje apstinencije od Bundestaga, u velikoj meri nepoznati po sastavu i programu. I AfD i FDP bili su pretplaćeni na dugoročno zanimanje medija.

Čak i Angela Merkel i njena Unija su ostali iznenađujuće diskretno u pozadini aktualnih političkih debata. Sve zbog SPD. Jer on je sada važan zato što je potreban. Zbog unutarstranačkog spora i tvrdoglavog, uvređenog povlačenja u opoziciju, socijaldemokrate trenutno imaju veliku medijsku vrednost.

Nervozni stranački predstavnici već danima su zapetljani u velikoj protivrečnosti. Kategoričko „ne“ velikoj koaliciji sa demohrišćanima zamenila su razmišljanja o političkim zahtevima, kao i isticanje „građanske odgovornosti“ SPD, kako bi se pomoglo u rešavanju najveće krize vlasti u Nemačkoj od 1949. godine. To izgleda znači da će SPD još jednom biti mali partner u velikoj koaliciji. To je već zaokret! Samo podmladak stranke ne odstupa od svog „ne“.

Socijaldemokrate su čak i zanatski zabrljale. Bez potrebe, Martin Šulc, lider stranke u vreme socijaldemokratske krize, pre dve sedmice je doneo odluku o odbacivanju novog političkog braka sa Unijom. Uključujući i odbacivanje podrške manjinskoj vladi. „Suludo“, komentarisao je jedan od uglednih predstavnika stranke. Spontanim odlukama poput ove sužava se pregovarački prostor. Zaista od tada se oko SPD digla prašina – u stranačkim ograncima kao i u sedištu stranke u Berlinu.

Pročitajte još: Paralisana Nemačka

A problemi su dublji. Napori uspešnih izbornih borbi brzo se zaboravljaju, ali ne i porazi. Članovi stranke su izmoreni, a kase prazne. Još uvek bole duboke rane nemačke socijaledmokratije, koje je svojom zahtevnom socijalnom politikom izazvao Gerhard Šreder. Dokazi? Procentualno gledano, AfD ima više radnika među svojim biračima od SPD. A istorijski saveznici, sindikati, jasno su se distancirali od SPD. Ukratko: SPD je sagoreo.

Ni u programskom smislu socijaldemokratama ne polazi za rukom da svoje socijalne kompetencije približe ljudima. Sve većem broju građana je potrebno više od jednog posla kako bi prehranili porodice, ali SPD više ne nastupa kao advokat malih ljudi. Socijalna pravda kao predizborna tema bila je dobar izbor, smatraju stručnjaci. Ali sa njom SPD nije uspeo da se približi biračima.

Sada se radi o taktici. Nakon propalih pregovora demohrićana, Zelenih i liberala o takozvanoj koaliciji Jamajka, SPD se boji novih izbora kao đavo od krsta. Opravdano. To odavno više nije košmar, već doživljeno iskustvo da bi popularnost socijaldemokrata još više mogla da pada među biračima.

Osiromašeni, bez inspiracije i unutrašnjeg uverenja – početno „ne“ velikoj koaliciji sada jasno prerasta u „vrlo verovatno“. Ostaje pitanje, ko će se sledeći žrtvovati na čelu stranke. Jer Martin Šulc se, kao što je rekao, protivi ulasku u novi kabinet vlade Angele Merkel. Hoće li protivnik velike koalicije Šulc ostati predsednik stranke? To bi u najmanju ruku bilo nelogično.

Moguće je da stranka uskoro izabere novog lidera. On bi mogao da se zove slično – Šolc. Hamburpki gradonačelnik Olaf Šolc nema problem sa velikom koalicijom, ali ima stranka sa njim: nije naročito omiljen.

Da li Šulc ili Šolc – na kraju će verovatno biti formirana treća velika koalicija pod vođstvom Angele Merkel. Biće to savez dva gubitnika. Ali kao što je poznato, nevolja spaja.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android