Komesar sa ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren smatra da je došao ključan momenat za Evropsku uniju: „Ušli smo u kritičnu fazu i u narednih deset dana moramo da pronađemo odgovor za rešenje krize u Evropskoj uniji. I dalje moramo da radimo na dva fronta i moramo da shvatimo da nam je potrebna verodostojna finansijska tvrđava kako bi suzbili turbulencije na tržištu. Istovremeno bi morali da ojačamo zajedničku ekonomsko-političku strategiju.“

Pod „finansijskom tvrđavom“ misli se pre svega na Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF). Manja grupa ministara finansija EU u ponedeljak (28.11.) je zaključila da je finansijsko proširenje Fonda neizbežno. Nejasno je međutim koliko bi to povećanje moglo da bude. Prvobitno se govorilo o sumi od bilion evra, što mnogi stručnjaci smatraju još uvek nedovoljnim, a čak i ta suma sada deluje kao nedostižna. Ali ipak došlo je jedno novo vreme.

Sve opcije još uvek otvorene

Smene vlasti u velikim zemljama evro-zone koje su pogođene krizom - Italiji i Španiji, predstavljaju veliku šansu, smatra švedski ministar finansija Anders Borg: „Sada imamo idealnu priliku, u smislu da imamo dve nove vlade. One sada mogu da otklone sve prepreke, ali situaciju na tržištu moraju ozbiljno da shvate. Ako se to dogodi, sastanak šefova EU početkom decembra imaće bolje osnove zato što ćemo tada imati i više verodostojnosti na tržištima.“

Međutim malo ko veruje da će situacija na tržištima da se smiri samo zato što postoji odlučnost za sprovođenje reformi. Niz država evro-zone sada je spreman da pozajmi više novca Međunarodnom monetarnom fondu (MMF). Tada bi MMF zajedno sa EFSF-om mogao da pomogne finansijski ugroženim zemljama. Stabilizaciji situacije i ozbiljnijem rastu kursa na berzama doprinelo je i saopštenje od srede da će Evropska centralna banka (EZB) i centralne banke SAD, Kanade, Japana, Velike Britanije i Švajcarske zajedničkim snagama da podrže program za stabilizaciju finansijskog tržišta.

Ali ako dosadašnji koraci ne pomognu, onda će EZB morati snažnije da se angažuje sa otkupom državnih obveznica, objašnjava švedski ministar finansija Borg: „Sve opcije moramo da držimo otvorenima. Po mom mišljenju obezbeđena je stabilnost cena u Evropi i u tom smislu Evropska centralna banka ima izvesnog prostora za manevar.“

Ali inflacija u evro-zoni se kreće oko tri procenta, što je mnogo više nego što se očekivalo. Holandski ministar finansija Kes de Jager upozorava na opasnost od prevelikog oslanjanja na pomoć EZB: „To ni u kom slučaju ne sme da bude zamena za budžetsku disciplinu i ekonomske reforme. U krizu smo došli zato što njih nije bilo dovoljno, zato moramo da se držimo tih osnovnih vrednosti.“

Raste pritisak na Nemačku

Već sada centralne banke kupuju obveznice zaduženih evropskih zemalja, kako bi sprečile dalji rast kamata. Mnogi bi rado želeli da povećaju otkup obveznica, čemu se nemačka vlada oštro protivi, baš kao i uvođenju evroobveznica, jer bi time na sebe morala da preuzme dugove drugih zemalja.

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble istakao je u Briselu da je zabrana preuzimanja duga jasno naglašena u evropskim ugovorima: „Ekonomska zamisao koja se iza toga krije je da svako za sebe pronađe puteve da se problem reši ili ublaži. Zato sam potpuno uveren: čak i da nemačka savezna vlada po tom pitanju nije tako kruta i konsekventna - ali i mnogi drugi su takvi, nismo mi jedini – situacija bi možda mogla da se ublaži za nekoliko meseci, ali time problem ne bi bio rešen.“

Pritisak na Berlin se povećava i izvan Evrope. Ako svi planovi padnu u vodu, ako ni mere štednje, ni postojeći finansijski štit ne uspeju da smire situaciju na tržištu, onda će pitanje evroobveznica i državnog finansiranja možda pokušati da se rešava doštampavanjem novca.

Autori: Kristoh Hazelbah / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković