Kada je Fatima Atije stigla u svoj dom u libanskom primorskom gradu Tiru prvog dana primirja između Izraela i Hezbolaha, radosno iščekivanje ustupilo je mesto tuzi. „Moja kuća je oštećena, prozori su razbijeni, a vrata razvaljena“, priča ona za DW.

„Prva noć je bila jako teška“, kaže Atije. Obesila je čaršav na okvir vrata svoje spavaće sobe da bi bar malo imala osećaj privatnosti. „Nisam se osećala bezbedno, a ipak je bilo tako dobro ponovo biti kod kuće – iako nije bilo struje ni vode.“

Većina od oko 1,3 miliona Libanaca, koji su poput Atije pobegli u strahu od izraelskih napada, odlučila je da se vrati svojim domovima nakon dogovora o prekidu vatre.

Taj sporazum, postignut uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država i Francuske, predviđa 60-dnevnu pauzu u borbama između Izraela i Hezbolaha, u kojima su od oktobra 2023. u Libanu poginule najmanje 3.823 osobe, a ranjeno je 15.859, saopštilo je libansko Ministarstvo zdravlja.

U napadima Hezbolaha ubijeno je 45 civila na severu Izraela i na Golanskoj visoravni koju je Izrael okupirao. Najmanje 73 izraelska vojnika ubijena su na severu Izraela, na Golanskoj visoravni i u borbama na jugu Libana, saopštile su izraelske vlasti.

Hezbolah je klasifikovan kao teroristička organizacija od strane Sjedinjenih Država, Nemačke i nekoliko drugih zemalja, dok Evropska unija klasifikuje vojno krilo Hezbollaha kao terorističku grupu.

Loša ekonomija dodatno uzdrmana ratom

Sada kada se događaju samo sporadični napadi, mnogi u Libanu pitaju se kome se obratiti za pomoć kako bi popravili ili ponovo izgradili svoje domove. Svetska banka nedavno je procenila da fizička šteta i ekonomski gubici u Libanu zajedno iznose osam i po milijardi dolara.

Još i pre nego što je Hezbolah počeo da napada Izrael u znak podrške Hamasu u Gazi (što je još jedna teroristička organizacija koju podržava Iran), Liban je politički i ekonomski bio u lošem stanju i na ivici ekonomskog kolapsa. Situacija se onda zbog rata dodatno pogoršala. Prema Hjuman rajts voču (HRW) gotovo 80 odsto stanovništva Libana živi ispod granice siromaštva, a inflacija je na 250 odsto.

Privremena vlada je na vlasti od 2022. godine, a politički vakuum ostavio je mnoge vladine institucije u Bejrutu nesposobnim da deluju. Nejasno je da li će se tu nešto promeniti početkom iduće godine, nakon što je predsednik libanskog parlamenta Nabih Beri nedavno najavio predsedničke izbore za januar 2025.

Saradnja kao rešenje?

„Trenutna situacija je ogroman teret za finansijski sektor koji je gotovo propao“, objašnjava Ana Flajšer, direktorica bejrutskog predstavništva nemačke Fondacije Hajnrih Bel bliske Zelenima. „Vlada sama neće moći da nosi taj teret“, dodaje Flajšer za DW.

Lin Zovigijan, osnivačica javne kancelarije „Zovigijan“ sa sedištem u Bejrutu, koja štiti zajednice koje se suočavaju sa zločinima, za DW kaže da je stanovništvo zemlje „prepušteno na milost i nemilost političkim snagama i interesima“. Prema njenom mišljenju, libansko civilno društvo je pred „gotovo nemogućom misijom: da obnovi zemlju u odsustvu države, pretvori hitnu pomoć u strateško finansiranje zasnovano na potrebama i da definiše dugoročnu viziju“.

Ona veruje da aktivisti i lokalne organizacije moraju biti osnaženi i uključeni u buduće odluke o finansiranju koje će uticati na živote ljudi u godinama koje dolaze. „Ljudima je potrebno mnogo toga što je dugotrajnije od njihovog životnog veka – kuće, putevi, bezbednost, medicinska infrastruktura i ekonomski uslovi za pristojan život“, kaže Zovigijan.

Stalna predstavnica Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Blerta Aliko izjavila je za DW da organizacije civilnog društva igraju ključnu ulogu u Libanu. „One su te koje mogu da organizuju uklanjanje ruševina, čišćenje ulica, popravak infrastrukture i da podrže inicijative na lokalnom nivou“, naglašava je Aliko.

„Znamo da vlada ili opštine neće pružiti nikakvu pomoć u skorijoj budućnosti“, kaže za DW Ali Safijedin, dvadesetogodišnji stanovnik Tira. „Zato smo moja sestra i ja odlučili da pokrenemo inicijativu za popravak prozora na oštećenim kućama i stanovima“. Safijedin naglašavaju da je cene radova dovoljno niska kako bi ljudi mogli sebi da priušte popravke. Trenutno rade na prozorima na 40 kuća, a zbog velike potražnje zapošljavaju nove radnike.

Zamenik gradonačelnika Tira, Salah Sebrui, ne krije zadovoljstvo zbog te inicijative. „Potrebe stanovništva su ogromne, a gradska uprava ima veoma ograničene resurse“, kaže on za DW. Trenutno je fokus na popravci vodovodne stanice i obezbeđivanju električne energije. „Oko 90 odsto grada je u mraku“, kaže Seburi. Međutim, kako dodaje, za sada ne postoji detaljan plan za obnovu, niti je održan sastanak gradskog veća.

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku