1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Ko bi mogao da posreduje na Bliskom istoku?

18. maj 2021.

Čitav svet poziva na momentalni prekid sukoba na Bliskom istoku. Ali on bi bio kratkotrajan ukoliko se ne kombinuje sa pregovorima. Nejasno je, međutim, ko bi mogao da preuzme glavnu ulogu u takvim pregovorima.

Foto: Mohammed Salem/REUTERS

Ujedinjene nacije?

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres kaže da svetska organizacija „aktivno angažuje sve strane na hitnom prekidu vatre“ i poziva ih „da omoguće da se napori u posredovanju pojačaju i da nudu uspešni“.

Iako se UN po prirodi nameću kao posrednik u međunarodnim sukobima, one imaju problem jer se poslednjih dana bore da prevaziđu strukturna pitanja koja su ih sprečavala da ranije igraju značajniju ulogu.

-pročitajte još: Gaza: Na pomolu humanitarna kriza

Savet bezbednosti UN u nedelju je osudio nasilje, ali se članice nisu složili oko zajedničke izjave. Kina, trenutno predsedavajuća Savetu, optužila je SAD za neuspeh uz ocenu da su one usamljeni protivnik mera i da snose odgovornost za taj neuspeh. S druge strane, Stejt department odbio je to da komentariše.

Savet bezbednosti UN bez zajedničkog saopštenjaFoto: Manuel Elias/UN/dpa/picture alliance

SAD su i ranije koristile svoje pravo veto u Savetu bezbednosti da blokiraju rezolucije i izjave o svom bliskom savezniku Izraelu. Uprkos pozivima zvaničnika UN na akciju, taj odnos sprečavao je u prošlosti svetsku organizaciju da posreduje.

Sjedinjene Američke Države?

Izrael je najbliži saveznik SAD na Bliskom istoku, a SAD su glavni izvor vojne pomoći i opreme za Izrael. Taj odnos je Sjedinjenim Državama uvek davao značajnu prednost kada je, u vreme pojačanih sukoba, bilo potrebno da se Izrael dovede za pregovarački sto.

Američko-izraelski odnosi dostigli su novi vrhunac u vreme kada je predsednik bio Donald Tramp. On je sprovodio mere popularne među Izraelcima, uključujući i premeštanje američke ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim. Trampov neuspešni li mirovni predlog za Bliski istok bio je u velikoj meri sastavljen pod izraelskim uslovima i njime bi se priznala jevrejska naselja na okupiranoj teritoriji kao deo Izraela.

-pročitajte još: Ne priznaju Izrael, komanduju Gazom

Čini se da je Bajdenova administracija bila zatečena najnovijom eskalacijom sukoba. On nije nameravao da to pitanje postavi kao prioritet, verovatno i zato što prethodne administracije, uključujući i Obaminu čije je Bajden bio deo, u tome nisu ostvarile napredak. SAD, inače, trenutno nemaju ambasadora u Izraelu.

U subotu je Bajden razgovarao i sa Benjaminom Netanijahuom, kao i sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom. To se dogodilo na dan kada je njegov izaslanik, zamenik pomoćnika sekretara za Izrael i Palestinu Hadi Amr, stigao u Tel Aviv.

Hadi Amr po dolasku u Tel AvivFoto: U.S. Palestinian Affairs Unit

Arapska liga pozvala je Bajdenovu administraciju da preuzme aktivniju ulogu u bliskoistočnom mirovnom procesu. Ostaje nejasno koliko Vašington brzo može da smisli održiv plan za sukob koji ranije nije bio jedan od njegovih prioriteta.

Evropska unija?

Visoki predstavnik Evropske unije Žozef Borel pozvao je da se momentalno prekine nasilje i u Izraelu i na palestinskim teritorijama, a ministri spoljnih poslova EU sastaju se u utorak kako bi razgovarali o nedavnim događajima.

Borel kaže da je u kontaktu sa članovima tzv. „bliskoistočnog kvarteta“ – grupacije koja uključuje Ujedinjene nacije, SAD, Evropsku uniju i Rusiju.

Evropska unija tradicionalno ne igra vodeću ulogu u mirovnim pregovorima na Bliskom istoku, već se usredsređuje na humanitarnu pomoć. Ona je najveći pojedinačni donator palestinske uprave, a od 2000. godine Evropska komisija pružila je 700 miliona evra humanitarne pomoći Palestincima u Pojasu Gaze i na Zapadnoj obali.

„SAD su te koje igraju aktivnu ulogu, one su odmah poslale predstavnika Stejt departmenta“, ukazuje predsednik Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga Norbert Rotgen. Prema njegovim rečima, EU u tom sukobu praktično ne igra nikakvu ulogu i uglavnom bi mogla da doprinese tako što će nastaviti da pruža humanitarnu pomoć.

Borel upućuje apele, a EU humanitarnu pomoćFoto: Russian Foreign Ministry/REUTERS

Egipat?

Egipat se graniči sa Izraelom i tamošnje obaveštajne službe još uvek imaju dobre veze sa Hamasom. Tokom vikenda Egipat je, zajedno sa UN i Katarom, posredovao u dogovoru o dvosatnom prekidu vatre kako bi se omogućio transport neophodnog goriva u Gazi. Pokušaj je propao nakon što je Izrael pogodio kuću šefa Hamasa Jahje Sinvara.

Prošle srede egipatska delegacija sastala se sa više islamskih i palestinskih grupa u Gazi, pre odlaska u Tel Aviv, u četvrtak. Kairo potvrđuje da su izraelski lideri do sada odbijali sporazum o prekidu vatre.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.