Bez borbi i suočavanja sa otporom talibani su 15. avgusta 2021. godine ušli u glavni grad Avganistana, Kabul. Međunarodne snage predvođene Sjedinjenim Američkim Državama, u kojima su bili i pripadnici nemačkog Bundesvera, u žurbi su napustile tu zemlju u koju su ušle nakon islamističkih, terorističkih napada 11. septembra 2001. godine na Njujork i Vašington.

Vrlo brzo posle povlačenja, počelo je da se govori o neuspehu obaveštajnih službi u Avganistanu, prvenstveno o neuspehu nemačkog BND-a (Bundesnachrichtendienst). „Kritike su uobičajena stvar, na to smo se navikli i to je u redu“, rekao je ovog četvrtka (4. jul) šef te tajne službe Bruno Kal govoreći pred Istražnim odborom nemačkog Bundestaga. Potom je ironičnim tonom dodao i da optužbe imaju različiti kvalitet i da mogu da služe različitim ciljevima.

Redovni izveštaji nemačkoj vladi

„BND je decenijama pružao pouzdane informacije koje su spasile mnoge živote“, naglasio je Kal. Prema njegovim rečima, pripadnici te obaveštajne službe koja je zadužena za operacije u inostranstvu, uočili su dramatično promenu vojne situacije u avganistanskim provincijama. Ta zapažanja su uključili u svoje izveštaje koji su podnošeni nemačkoj vladi. „Ono što nismo predvideli, bila je brzina kojom su se stvari odvijale“, priznaje Kal.

Dva dana pre pada Kabula, BND je na sednici kriznog štaba Ministarstva spoljnih poslova u Berlinu procenio situaciju potpuno drugačije i isključio mogućnost skorog ulaska talibana u glavni grad. „BND je, kao i sve druge obaveštajne službe, verovao da će avganistanske vladine snage duže izdržati napade“, kaže Kal. „To se pokazalo kao pogrešna procena.“

Ključne „prelomne tačke“

Međutim, „na prognozu BND-a utiču i uslovljavaju je određeni faktori, takozvane prelomne tačke“, rekao je Kal. U njih je, kako je objasnio, spadala gotovo potpuna izolacija Kabula, kao i povlačenje američkih snaga i većine zapadnih ambasada. „Nekoliko takvih prelomnih tačaka dogodilo se uoči 15. avgusta", objasnio je Kal razvoj događaja u ključnim danima. „To je prethodno napravljenu prognozu nemačke obaveštajne službe učinilo nevažećom.“ Njegova izjava se dakle poklapa sa izjavom bivše zamenice predsednika BND-a Tanje fon Uzlar-Glajhen.

Bivši zamenik ambasadora protivreči BND-u

Ali, potpuno drugačiji utisak je Odbor Bundestaga za istragu o događajima u Avganistanuje dobio u martu od jednog drugog svedoka: Jana Hendrika van Tila. Van Til je bio zamenik nemačkog ambasadora u Avganistanu u avgustu 2021. godine i učestvovao je na sednici Kriznog štaba Ministarstva spoljnih poslova. Tada je podneo izveštaj o talibanima koji su se već nedeljama raspoređivali i širili po Kabulu.

Jan Hendrik van Til je izneo svoje viđenje situacije i to je tada jasno i glasno rekao. Međutim, bivša zamenica predsednika BND-a Tanja fon Uzlar-Glajhen iznela je potpuno drugačiju sliku stanja u Avganistanu, kojoj je on otvoreno protivrečio. Na tvrdnje nemačkog diplomate o opasnosti i opadajućoj borbenoj moći avganistanske vojske nije bilo protivargumenata, naglasio je Jan Hendrik van Til. Sličnu sliku o stanju lokalnih, avganistanskih trupa su na ranijim sednicama Istražnog odbora izneli i američki stručnjaci.

Nesporazumi među zapadnim obaveštajnim službama

Predsednik BND-a priznaje da je možda bilo grešaka u razmeni informacija među zapadnim obaveštajnim službama. On kaže da je uoči 15. avgusta, dana kada je pao Kabul, postojala „određena rupa“ u razmeni informacija sa prijateljskim tajnim službama. Istovremeno, Kal naglašava da BND ima „najveći mogući interes“ za razjašnjavanje situacije i doprinos istini.

Istražni odbor Bundestaga za istragu događaja u Avganistanu ima još nekoliko meseci da privede kraju svoju istragu. Krajem godine bi trebalo da budu saslušani i oni koji su te 2021. bili politički odgovorni – među njima su tadašnji ministar spoljnih poslova Hajko Mas, kao i bivša nemačka kancelarka Angela Merkel.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku