Alfred Holghaus, filmski kritičar je na filmskom festivalu u Berlinu zadužen za perspektive nemačkog filma. Na večito pitanje ko će i kada zameniti Fasbindera on daje sledeći odgovor:

„Postoje dve dobre vesti. Jedna glasi da već deset godina u nemačkoj kinematografiji postoji kontinuitet. Prema tome, više nije tačna tvrdnja da je iza Fasbindera u nemačkom filmu nastala velika praznina. Naravno da postoji umetnička praznina iza Fasbindera. Reč je o geniju koji se rađa jednom u sto godina. Osim toga postojala je i ekonomski razlozi koji su onemogućavali razvoj nemačkog filma. Sada se to promenilo.“

Televizija spasila ili upropastila film?

Šlendorf, Venders još uvek snimaju filmove. Postoji i vrlo uspešna među-generacija Rajner Kaufman, Volfgang Beker i Tom Tikver. I napokon tu je i veoma uspešna najmlađa generacija koja vraća gledaoce u bioskope.

Dakle, reč je o kontinuitetu od deset godina koji je ranije nedostajao nemačkoj kinematografiji. Osim kontinuiteta postoji i raznovrsnost. Danas se uopšte ne može tvrditi da postoji određeni nemački žanr, jer postoji veliki broj raznovrsnih žanrova.

„Problem je u nemačkoj filmskoj industriji napravila televizija jer su se dugi niz godina snimali samo televizijski filmovi. Isto tako je tačno da je televizija omogućila opstanak filma u Nemačkoj. Neminovno je bilo da televizija ostavi i veliki uticaj na umetnike. Tako sada imamo filmove na velikom platnu koji više liče na televizijska ostvarenja. Ali isto tako postoje televizijski filmovi koji u sebi nose bioskopski balans.“