1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Ko odlučuje o vojnim misijama u inostranstvu?

Saša Bojić17. jun 2015.

Komisija koju predvodi bivši ministar odbrane Nemačke Folker Rije objavila je nacrt reforme nadležnosti parlamenta u odlučivanju o angažovanju Bundsvera u inostranstvu. Opozicija je nezadovoljna.

Bundeswehr-Gelöbnis vor dem Reichstag 2011
Foto: picture-alliance/dpa

Ko sme da pošalje nemačke vojnike u rat? Ranije se to pitanje nije postavljalo: o angažovanju vojnika Bundesvera u inostranstvu odlučivao je isključivo - parlament. Prema nemačkom Osnovnom zakonu, Bundesver je parlamentarna armija. Iako se Osnovni zakon nije menjao, danas je sve drukčije: nemački vojnici učestvuju u međunarodnim misijama i zapovedaju im strani generali. Trend je stvaranje evropske armije. Države NATO ubuduće neće morati da raspolažu sveobuhvatnom vojnom spremom, već će moći da se koncentrišu samo na veštine kojima dobro vladaju. Jer, u vojnim misijama one ionako rade zajedno sa partnerima.

No, postoje i vojne misije koje važe kao sporne. „Ako svaka zemlja za sebe bude odlučivala da li će učestvovati u nekom vojnom poduhvatu“, piše informativni portal NTV, „to će biti loše za spremnost NATO da reaguje. Šta će imati prioritet? Bezrezervna lojalnost Zapadnoj alijansi ili moć parlamenta da je dovede u pitanje? Odgovor na to pitanje je pokušao da nađe Folker Rije, bivši nemački ministar odbrane. On je sada prezentirao nacrt nove odbrambene politike kojim se regulišu nadležnosti Bundestaga u slučaju da NATO zatraži angažovanje nemačkih vojnika“.

Bivši ministar odbrane Nemačke Folker RijeFoto: imago

„Nacrt je na prvi pogled umirujući za sve one koji su strahovali od erozije parlamentarne demokratije u Nemačkoj: Bundestagu ne samo što nisu dokinuta prava, već bi trebalo da bude upitan za dozvolu u još ranijoj fazi pripreme vojne akcije nego što je to do sada bio slučaj. A zatim mora biti upitan još jednom – neposredno pred početak akcije. No, nacrt predviđa i slučajeve u kojima Bundestag neće imati pravo veta na odluku o slanju nemačkih vojnika u misije NATO. Takav slučaj je, na primer, angažovanje nemačkih oficira u štabovima i uredima NATO u kojima se planiraju vojne akcije. Osim toga, vlada bi bez učešća parlamenta mogla da šalje nemačke vojnike i u humanitarne misije, misije za obuku stranih armija, medicinske misije ili akcije logistike podrške.“

Političar opozicione Levičarske stranke Aleksander Noj je rekao da je zbog tih izuzetaka „mandat parlamenta pretvoren u švajcarski sir“. Granice između neposrednog i posrednog angažovanja nemačke vojske su tako po njemu postale „krajnje problematične i pretvorene u pitanje interpretacije“, rekao je političar Zelenih Frithjof Šmit.

„Velika buka oko malih promena“

Novine koje je predložila komisija Folkera Rijea za komentatorku lista Noje osnabriker cajtung (Osnabrik) „Imaju smisla. Kada se radi o angažovanju Bundestaga u inostranstvu, poslednju reč će imati Bundestag. Njegovo odobrenje takvih akcija važi kao sigurno – zbog većinskih odnosa, i u ovom slučaju je dobro što je tako. Nova pravila bi čak ojačala uticaj Bundestaga na vojne akcije u inostranstvu. Tako bi, na primer, pred svako produženje mandata vojnika u inostranstvu, parlamentu morali da se podnose izveštaji na osnovu kojih bi on ta produženja odobravao“.

„I pored toga, Levičari i Zeleni su nezadovoljni. I to zbog pojma angažovanja vojnika. On je dosad obuhvatao sve misije u kojima su vojnici nosili oružje. No, ubuduće se ono ne bi odnosio na humanitarne misije ili one u kojima vojnici učestvuju u obuci vojnih snaga druguh zemalja. To je fino razlikovanje koje je logično pa zbog toga kritika deluje kao poprilično iskonstruisana.“

List Miteldojče cajtung (Hale) smatra da se u ovom slučaju podigla „Velika buka oko malih promena“, i smatra da su „prava parlamenta i javnosti sada čak ojačana. Kakvih tu sve strahovanja nije bilo: te da će biti podrivene nadležnosti parlamenta, te da će nemačka vlada moći da po sopstvenom nahođenju šalje vojnike u svet ne pitajući pri tome Bundestag za dozvolu. Zbog toga je opozicija bojkotovala rad Rijeove komisije. I gle čuda: eksperti su predložili vrlo umerene promene. Komisija govori o boljem informisanju parlamenta. Na primer, o angažovanju nemačkih specijalaca koje je uvek bilo obavijeno velom tajne. Osim toga, svako angažovanje će biti detaljno analizirano – ne samo u Ministarstvu odbrane, već i u Bundsestagu. To jača prava parlamenta ali i javnosti. Nedostaje samo jedno: interesovanje građana za parlament. Ono ne može da se propiše.“

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi