Ko su ljudi koji glasaju za AfD?
10. septembar 2019.
U mestašcu Najseaue koje se nalazi uz granicu sa Poljskom živi 1.800 stanovnika. Od pre nekoliko dana ono nije poznato samo kao najistočnije nemačko mesto. Na izborima u pokrajini Saksoniji, gde se nalazi Najseaue, skoro 50 odsto ljudi s pravom glasa, tačnije 48,4 procenta, glasalo je za desnopopulističku stranku Alternativa za Nemačku (AfD). Stranku koja se protivi useljavanja stranaca u Nemačku.
Slikovit pejzaž duž obale reke Najse ne uklapa se u zapuštena i zaboravljena rurarna područja u Nemačkoj u kojima AfD često privlači birače. Kuće u tom mestu su velike pastelnih su boja i okružene prostranim baštama sa dosta cveća. U mestu se nalaze prodavnice, škola i mali park.
Vijugave ulice na prvi pogled deluju prilično prazno. Nekoliko izbornih plakata podseća na nedavno održane izbore.
„Većina ljudi je na poslu“, kaže predsednica mesne zajednice Evelin Bergman. Nakon uspeha desničara na majskim izborima za Evropski parlament, Bergmanova nije bila iznenađena kada je AfD i na pokrajinskim izborima osvojio veliki broj glasova. Pa ipak je šokirana time što je skoro svaki drugi glas otišao desničarima.
„Nakon ponovnog ujedinjenja ovde je stvarno postalo lošije. Mnogi ljudi su se odselili. Mnogi koji su ovde ostali bili su nezaposleni. Ali sada je život ovde dobar. Mesto se podmlađuje. Doselili su se novi ljudi“, kaže Bergmanova.
Strah kao nagon
Ovo mesto i dalje pati od uobičajenih problema ruralnih mesta u Nemačkoj kao što su manjak lekara i učitelja. Tome bi trebalo dodati i pogranični kriminal.
AfD-ovih birači ističu da je najčešći problem koji ih muči – nemačka politika prema izbeglicama. Mada u Najseaueu uopšte nema izbeglica. Mesto nema sredstava da ih izdržava. „Ovde se ljudi boje da će im nešto biti oduzeto“, kaže Bergmanova za DW.
„U vestima se često čuje o radikalizaciji i terorističkim napadima. Postoji jedna vrsta izmišljenog straha. Ljudi odlaze u Gerlic, Drezden ili druge gradove i ponekad vide samo strance na ulicama, što je naravno preterano. Nakon toga kažu: ’Mi to ovde ne želimo’“, objašnjava Bergmanova.
Nakon brojnih negativnih naslova, mnogi glasači AfD sada oklevaju da razgovaraju s novinarima. „Nemam šta da kažem“, kaže nam žena koja upravo izlazi iz mesare. „U štampi smo negativno prikazani, kao neonacisti i desničarski ekstremisti“.
„AfD nam je omogućio da se čuje i naš glas“
Ispred jedne prodavnice žena zaustavlja automobil. „Dobro se živi“, kaže za DW i dodaje da ima posao s punim radnim vremenom. I ona je glasala za desničarsku stranku. „Sada imamo mogućnost da kažemo ono što nam godinama nije bilo dozvoljeno. Mi Nemci moramo da prestanemo da se izvinjavamo za prošlost. To vreme je prošlo. Nemačkoj je opet potreban red. Ovde ne mogu da dolaze ljudi koji misle da na sred ulice mogu da potežu noževe“.
Jedan muškarac, koji kaže da je ranije glasao za CDU, smatra da je kancelarkina odluka iz 2015. godine da otvori nemačke granice bila kap koja je prelila čašu. „Ne možete jednostavno ljude da pustite da dolaze bez bilo kakve kontrole. Zašto oni ostaju ovde? Trebalo bi da budu zahvalni za to što su dobili smeštaj. Trebalo bi da budu zahvalni što su živi“, kaže muškarac koji želi da ostane anoniman. Kaže da je nemačka vlada izbeglice stavila ispred Nemaca sa istoka zemlje.
„Odavno je prestala da se bavi nama“, kaže. „Mi smo najistočnija tačka Nemačke. Ovde imamo autoput i – nemamo ništa više“.
„AfD nije odgovor“
Međutim, ipak je samo polovina ljudi sa pravom glasa u Naseaueu glasala za AfD. Mnogi koji nisu pitaju se da li oni žive u istom mestu kao i birači Alternative za Nemačku. „Mislim da su birači AfD sasvim normalni ljudi, kao ti i ja“, kaže jedna žena koju srećemo na biciklu: „Nisu oni neonacisti, ali verujem da se mnogi od njih uopšte ne bave programom te stranke“.
Ipak, ona priznaje da problema ima: „Nekima je za samo godinu dana dva ili tri puta provaljivano u kuće. Moramo da se borimo protiv kriminala na granici. Ali sve u svemu, ovde se dobro živi. A AfD je sve moguće – ali rešenje naših problema nije“.