Dirk Rehan još neće da otvori penušavo vino: „Još uvek se ne usuđujem“, kaže preduzetnik. Zapravo bi imao razloga za slavlje. Od 23. februara poseta na njegova dva komercijalna sajta se višestruko povećala. Tog dana je nemačka Vlada usvojila zakonski nacrt o “kontrolisanom ophođenju sa kanabisom”.

Svaki građanin prema novom zakonu ima pravo da uzgaja do tri biljke kanabisa kod kuće, sme da sa sobom nosi 25 grama kanabisa napolju, a kod kuće može da drži 50 grama. Planirano je da zakon stupi na snagu 1.aprila. Mediji izveštavaju da bi stupanje na snagu moglo da se oduži. Ali ako zakon bude usvojen u predviđenoj formi Dirk Rehan će profitirati od toga.

On prodaje sve što je potrebno za uzgoj kanabisa. To se može označiti kao tehnička oprema za staklenik ili za baštu. Najtraženiji su šatorski setovi veličine frižidera sa lampama, ventilacijom i tehnikom za merenje. Najjeftiniji set je 500 evra, a najskuplji 1500. Ali trenutno su svi rasprodati. „Ljudi se više ne plaše ideje da sami uzgajaju kanabis“, kaže Rehan.

Bum potražnje svega u vezi sa kanabisom

Ovaj preduzetnik je već bio dve godine u zatvoru zbog pomaganja u uzgoju marihuane. Potom je osnovao firmu za veleprodaju. Mušterije dugo savetuje kako da uzgajaju „čili, paradajz i brokoli“. Ali sada se usuđuje da biljku nazove njenim imenom i da razgovara sasvim normalno. Njegove dve firme sa četiri radnika imale su prošle godine promet od dva miliona evra, ove godine računa sa tri do četiri miliona.

Dobro su raspoloženi i ostali snabdevači opremom za uzgoj biljaka – i austrijski trgovci semenom i hamburški veliki snabdevači rasvetom za kućni uzgoj, upozoravaju kupce da isporuka zbog velike potražnje može da potraje. Na onlajn platformi Gro guru kaže se: „Trenutno su sva prodajna mesta i dostavljači pod velikom navalom kupaca“.

Neće biti velikog biznisa sa prodajom trave

Ipak nisu svi srećni. Ko je računao sa sveobuhvatnom legalizacijom, stavio je na pogrešnu kartu. Nisu predviđene prodavnice za legalnu nabavku kanabisa. Uvoznici, prodavci i vlasnici radnji moraju da se okrenu drugoj robi. Zakon predviđa kućni uzgoj i konzumiranje ili uzgoj u takozvanim „neprofitnim rasadnicima“, zapravo udruženjima koja će se zvati Cannabis Social Club.

Filip Šeter, menadžer u Kenturažu najvećem evropskom trgovinskom preduzeću za medicinski kanabis,  kaže da na sreću njihov poslovni model nikada nije bio orijentisan prema legalizaciji kanabisa. Firma u Londonu poseduje i specijalizovanu kliniku koja radi sa kanabisom. Za berlinsko preduzeće radi 50 ljudi u Nemačkoj i 25 u Londonu. Krajem 2022. preduzeće je izašlo na berzu. Od tada su akcije izgubile više od polovine vrednosti. Firmi nedostaje to što fali i mnogim drugim preduzećima u branši, neki veliki hit. Šetler kaže: „Za razliku od drugih u branši mi imamo veliki rast i barem ne spaljujemo novac". On dodaje da je promet firme u prvih devet meseci prošle godine bio 17 miliona evra.

Firma nije gradila sopstvena skupa proizvodna postrojenja, objašnjava Šetler, pa su troškovi pod kontrolom. „Spremni smo za sve što stiže“, kaže on samouvereno. Najveći potencijal vidi u drugačijoj zakonskoj klasifikaciji kanabisa, koji će kao lek biti dostupniji pacijentima.

Medicinski kanabis na dobitničkoj strani

Medicinski kanabis će prema novom zakonu biti lek koji se izdaje na recept i neće potpadati pod odredbe o opojnim sredstvima. Tako će izdavanje na recept biti jednostavnije.  „Firme koje se bave proizvodnjom i prometom medicinskog kanabisa nadprosečno će profitirati od toga“, kaže Fin Henzel, osnivač i direktor firme Seniti grup. Za vreme odugovlačenja legalizacije njegovo preduzeće je otpustilo neke saradnike, ali se firma drži medicinskog tržišta: „U celosti smo se nadali većim stvarima, ali potencijal farmaceutskog tržišta je veliki“, kaže Henzel.

Trenutno u Nemačkoj ima 200 000 pacijenata koji koriste medicinski kanabis, a promet branše se procenjuje na 200 miliona evra.

Branša zahteva upornost

Ipak, jedna vrata ostaju odškrinuta za posao sa nemedicinskim konzumentima kanabisa. Država namerava da u dogledno vreme dozvoli i „komercijalne lance snabdevanja” u izabranim gradovima i oblastima. Tako će specijalne radnje u gradovima kao što su Berlin ili Keln u tim pilot-projektima  doneti dodatne milione zarade. Najavljeno je da će detaljni uslovi biti saopšteni ovog leta. Dakle, ko želi da opstane mora biti preduzetnik dugog daha.

Dirk Rehan ne spada u one kojima je ta osobina potrebna. Za njega važi ono što je važilo i u vreme zlatne groznice – najbolje šanse za zaradu imaju oni koji prodaju lopate i sita za ispiranje zlata. Ali on ne želi da isključi ni jedan scenario. Branša povezana sa kanabisom je veoma dinamična. „Veliki lanci samoposluga su iz centra grada potisnuli male radnje sa zdravom hranom. Slično se može desiti i nama“.