Alternativa za Nemačku, desničarska stranka sa 92 poslanika u Bundestagu (od ukupno 713) i treća po snazi u Bundestagu, ove sedmice je prema rezultatima ankete koju je za tabloid Bild sproveo institut Insa, prvi put po popularnosti pretekla Socijaldemokrate (SPD). Anketa je pokazala da je najpopularnija stranka CDU (32%), na drugom mestu je AfD (16%), a na trećem SPD (15,5%).

AfD postaje velika stranka

Stranka AfD je osnovana 2013. godine, da bi sledećih godina njeni poslanici ušli u 14 od ukupno 16 parlamenata nemačkih saveznih pokrajina. U vreme osnivanja, radikalno se protivila politici spasavanja evra i tadašnjim merama poput „finansijskog štita“ Evrozone. Kada je – godinu dana kasnije – izbila kriza u Ukrajini, AfD se protivila uvođenja sankcija Rusiji i zvaničnoj politici Brisela i Berlina, da bi se u vreme izbegličke krize 2015. definitivno profilisala kao stranka koja je protiv otvaranja granica i porasta broja muslimana koji dolaze u Nemačku, smatrajući da su njihova kultura i religija nespojivi sa evropskim sistemom vrednosti.

Svi ti stavovi, kao i uporno odbijanje političkog establišmenta da prizna i ispravi sopstvene greške, doneli su Alternativi za Nemačku popularnost koja je rezultirala rezultatom od 12,6 procenata glasova na izborima za Bundestag krajem septembra 2017.

No, sada je nemački institut za ekonomska istraživanja DIW rasvetlio faktore koji su u korelaciji sa tom popularnošću. Reč je o sedmorim ekonomskim i sociodemografskim varijablama koje ne nameću neke određene zaključke, ali donose nova saznanja o sredinama u kojima AfD uživa naklonost birača.

Najvažnija ekonomska nesigurnost

Studija je tako pokazala da je u Zapadnoj Nemačkoj AfD jaka u izbornim okruzima u kojima je prihod domaćinstava ispod proseka za čitavu državu, a udeo radnika u proizvodnji – najveći. U Istočnoj Nemačkoj, AfD ima najbolju prođu u regionima u kojima živi natprosečno veliki broj starijih od 60 godina, i gde postoji najveći broj zanatskih radionica i pogona. Pošto se takvi pogoni obično nalaze u tzv. industrijskim zonama koje su retko naseljene, istraživači DWI su zaključili da AfD ima najveći uspeh u retko naseljenim zonama u kojima je stanovništvo natprosečno staro.

 - pročitajte još: Desničarski političar prešao na islam

Kristijan Franc, jedan od autora studije, rekao je da „ona pokazuje da uspeh AfD ne može da se tumači monokauzalno, tj. da ne može da se kaže da je to stranka koju preferiraju nezaposleni građani, ili slabije plaćeni radnici, ili samo Istočni Nemci: realnost je mnogo slojevitija.“ On je naglasio i da se istraživanje bavilo samo sociodemografskim strukturama a ne individualnim odlukama i motivima birača.

Marsel Fračer, šef DWI, je za radio Dojčlandfunk izjavio da rezultati istraživanja mogu da se interpretiraju ovako: što se ljudi osećaju ekonomski nesigurnije i što se više pribojavaju za budućnost, tim je veća verovatnoća da će glasati za AfD.

Glas protesta

Jedan od najinteresantnijih rezultata studije jeste da udeo stranaca među građanima izbornih okruga koji su naklonjeni AfD nije relevantan faktor za odluku birača. Kako u Zapadnoj, tako i u istočnoj Nemačkoj, ima okruga u kojima je udeo stranaca mali – a popularnost AfD vrlo velika, i obrnuto. Do sada se smatralo da su Alternativi za Nemačku posebno naklonjeni birači u mestima u kojima živi dosta stranaca. „Tačna analiza“, rekao je Fračer, „pokazuje da udeo stranaca nema veze, i da su važniji socioekonomski faktori.“

 - pročitajte još: Medijska ofanziva AfD-a

Još zanimljivija je Fračerova konstatacija da birači AfD ne strahuju od preplavljivanja Nemačke strancima, već da su za njih stranci samo žrtveni jarac za kojim posežu zbog nesigurnosti i socioekonomskih faktora. Zato DWI sada preporučuje političarima da više investiraju u određene regione, da ulažu u infrastrukturu posebno seoskih područja u kojima su strahovi posebno veliki i gde birači teže da iz protesta protiv velikih etabliranih stranaka glasaju za AfD.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android