Ko to koči evrointegracije Balkana?
14. april 2011.Oglas
Predstavnici Evropskog parlamenta, nacionalnih parlamenta zemalja Evropske unije i parlamenata većine zemalja Zapadnog Balkana okupili si se juče (13.4) na zajedničkoj sednici u Briselu, kako bi potvrdili svoju predanost evropskoj budućnosti regiona. Iz Evropske unije još jednom je poručeno da vrata za balkanske zemlje ostaju otvorena, ali i da bez prilagođavanja nema integracija. Delegacije parlamenta Bosne i Hercegovine i Srbije ne prisustvuju ovom dvodnevnom sastanku.
Zajedničke sednica parlamenta predstavljaju tipičan radni okvir za interparlamentarnu saradnju unutar EU, a ova, kojoj su prisustvovali i predstavnici parlamenta sa Zapadnog Balkana, ima za cilj reafirmisanje zajedničkog rada na ujedinjenoj Evropi.
Buzek: „EU zabrinuta zbog BiH i Albanije“
Naglašavajući da je prethodna godina bila posebno važna za evrointegracije Zapadnog Balkana, pri čemu je došlo do vizne liberalizacije, „istorijskih koraka ka pomirenju“ Srbije i Hrvatske i davanja statusa kandidata Crnoj Gori, predsednik Evropskog parlamenta Jirži Buzek naveo je i mnoge zajedničke izazove regiona, prevashodno reformu pravosuđa, borbu protiv korupcije i kriminala, nastavak pomirenja i saradnje, kao i ispunjavanje obaveza prema Haškom sudu.
Politička nestabilnost, koja se prevashodno ogleda u nepostojanju vlade u Bosni i Hercegovini, kao i u dvogodišnjoj političkoj krizi u Albaniji, izaziva posebnu zabrinutost u EU, rekao je Buzek. On je pozvao sve političke aktere u regionu, i vlast i opoziciju, da prevaziđu podela i da se koncentrišu na zajednički evropski cilj.
„Znam da je put u EU dug i težak, ali sudeći prema onome gde smo danas, mogu reći da je bilo vredno truda. Zato smo tu da vas ohrabrimo i da vam pomognemo da evropsku perspektivu regiona pretvorite u region evropske realnosti“, rekao je Buzek.
Biserko: „Srbija prepreka napretku regiona ka EU“
Posebno važno pitanje za evrointegracije Zapadnog Balkana ne leži samo u pristupanju EU, već i u regionalnoj saradnji, naglašeno je u Evropskom parlamentu. Tako je predsednik Hrvatskog sabora Luka Bebić, poručio da približavanje Hrvatske članstvu u EU, učvršćuje „jasnu i nepobitnu evropsku orijentaciju zemalja Jugoistočne Evrope“. Bebić je, takođe, pohvalio regionalnu saradnju u oblasti pravosuđa, policije, odbrane i ekonomije.
Istovremeno, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava iz Srbije Sonja Biserko, ocenila je da je situacija u regionu zabrinjavajuća, jer, prema njenim rečima, „neke od zemalja regiona nemaju osnovne pretpostavke za istinsku demokratsku konsolidaciju, a samim tim ni za istinsku normalizaciju odnosa sa susedima“.
„Politika Beograda šteti demokratskoj konsolidaciji susednih zemalja, razvoju produktivne saradnje u regionu i napretku regiona ka EU i NATO. Preovlađujuće mišljenje u Beogradu jeste da granice u regionu još nisu finalizovane. BiH je posebno u riziku, jer Beograd zvanično ohrabruje i podržava ne samo status quo već i secesionističku politiku lidera srpskog entiteta“, rekla je Sonja Biserko.
U daljoj raspravi, poslanik Evropskog parlamenta Čarls Tanok založio se da se pitanje podele Kosova uključi u dijalog Beograda i Prištine, rekavši da bi to bilo „u cilju iznalaženja pravednog rešenja, imajući u vidu da je u Evropskoj uniji prihvaćen i dijalog Izraelaca i Palestinaca o teritorijalnoj podeli“.
Bez prilagođavanja nema integracija
Zajednička parlamentarna sednica EU i Zapadnog Balkana organizovana je od strane Evropskog parlamenta i parlamenta Mađarske, koja trenutno predsedava EU, a podeljena je u dva radne grupe - jedna se bavi saradnjom u oblasti slobode, pravde i bezbednosti, a druga integracijom građana i kulturnim različitostima.
Glavni doprinos ovakvih sesija, prema mišljenju specijalnog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Jelka Kacina, jeste u tome da parlamentarci razgovaraju o EU van svojih nacionalnih parlamenta. „Ljudi moraju da budu svesni da ono što treba da urade u procesu evrointegracija, moraju da shvate kako obavezu radi sebe i svoje zemlje, a ne radi EU“, ukazao je Kacin u izjavi za Dojče vele. Poruka ovog zajedničkog zasedanja, prema Kacinovim rečima, jeste da bez prilagođavanja nema integracija.
Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković
Oglas