DW je početkom ove sedmice izveštavao o navodnom krunskom svedoku, koji je detaljno i očigledno kao neko ko ima saznanja o počinjenom zločinu, dao informacije o nestanku troje beloruskih opozicionih političara. Nekadašnji beloruski ministar unutrašnjih poslova Jurij Zaharenko, nekadašnji predsednik Centralne izborne komisije Belorusije Viktor Gončar i biznismen Anatolij Krasovski su 1999. nestali bez traga. Njihova sudbina do danas nije u potpunosti razjašnjena.

U ekskluzivnom intervjuu za DW, Jurij Garavski teško je optužio Dmitrija Pavličenka osnivača paravojne jedinice „SOBR“ i visokog oficira beloruskog Ministarstva unutrašnjih poslova. On je rekao da je Pavličenko planirao i naredio otmice i ubistva, kao i da je hladnokrvno ubio trojicu opozicionih političara.

Državno tužilaštvo: Slučaj nije zaključen

Pavličenko je reagovao samo nekoliko sati nakon što je DW objavio izveštaj. On je beloruskom portalu „tut.by“ izjavio da je to „budalaština“ i doveo u pitanje kredibilitet svedoka. No, potvrdio je da je Garavski bio pripadnik Jedinice br. 3214. A iz te jedinice su 1999. regrutovani vojnici za „SOBR“. Pavličenkio tvrdi da Garavski nikada nije bio član jedinice „SOBR“. Jer on je, kaže, u vreme kada su nestala trojica političara bio pritvoren zbog različitih delikata.

Državno tužilaštvo Belorusije saopštilo je da slučaj trojice opozicionih političara nije zaključen. Za „Radio Svoboda“ Dmitrij Brilev, portparol Tužilaštva, izjavio je da će se sve nove informacije pažljivo razmotriti. Garavski je u intervjuu za DW najavio da će u potpunosti sarađivati sa svim istražiocima i da će svoje izjave pod zakletvom ponoviti pred nekim od sudova u Evropi.

Dokumenta dostupna javnosti

U međuvremenu se Anatolij Lebedko, blizak saradnik i prijatelj Viktora Gončara zvanično obratio državnim službama u Minsku. On je rekao da su izjave krunskog svedoka važne. „Zbog toga sam uputio pisma Istražnom komitetu i Državnom tužilaštvu Belorusije s predlogom da otvore akta stara 20 godina i podrobno istraže slučaj“, rekao je Lebedko za DW. On kaže da „oseća ličnu obavezu“ prema porodicama Gončar i Zaharenko.

Nemački političari takođe zahtevaju potpuno razjašnjenje slučaja. Kod ovog „veoma mračnog poglavlja u istoriji Belorusije“, morale bi da sve činjenice da budu stavljene na sto, zahteva Jirgen Hart, predstavnik CDU/CSU zadužen za spoljnu politiku. Hart je za DW ukazao i na „pozitivni razvoj“, jer pritisak EU je poslednjih godina doveo do poboljšanja stanja ljudskih prava u Belorusiji. „Ruka Evrope će i dalje ostati ispružena ukoliko je Belorusija spremna da preradi svoju istoriju i umešanost države u nasilje i represiju, kao i da napravi korake u smeru demokratizacije“, rekao je Hart.

Upozorenje od preuranjenih osuda

Odnose sa Minskom nemački Bundestag neguje preko parlamentarne grupe kojom predsedava Oliver Kačmarek. Taj političar SPD za DW je izjavio: „U interesu porodica žrtava pozdravljamo konstruktivno razjašnjenje slučaja“. Međutim, upozorio je i na to da ne bi trebalo donositi preuranjene osude pre završetka istrage. A istragu bi, dodaje, trebalo voditi po međunarodnim standardima.

Gide Jensen (FDP), predsedavajuća Odboru za ljudska prava i humanitarnu pomoć nemačkog Bundestaga, izjavila je za DW da Nemačka ima posebnu obavezu da u Evropi podržava slobode, ljudska prava, pravnu državu i demokratske vrednosti. Ona je rekla da je u ovom slučaju, ali i u svim drugim, veoma važna najveća moguća transparentnost. Za to bi Nemačka morala snažno da se založi.

Krunski svjedok Garavski je još u ponedeljak dobio mnogo mejlova od prijatelja. Za DW je rekao da se „oseća mnogo lakše“ otkako je sve izneo u javnost. I da se nada da bi „odnos moći u Belorusiji mogao da se promeni“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android