Dok se širom Hrvatske stabla naveliko seku, ispred zgrade u jednom zagrebačkom naselju čuči mala šuma. Betonizaciji ovde nema mesta, jer zavirite li oko zgrade, mogli biste da naiđete na postarijeg gospodina s lopatom u ruci.

„U ovoj zgradi ima 146 stabala koje sam posadio. Sad ima malo više – 156, jer sam ove jeseni deset posadio“, priča nam Vladimir Dimić dok smešta svoju božićnu jelku u rupu u zemlji. „Ovo je sad 21. stablo iz 2021. godine. Vidi kako se poklopilo“, dodaje zadihano dok s čela briše graške znoja. Ovo je stablo posvetio jednom malom Petru, rođenom pre dva meseca. I svako koje je posadio pre njega, posvetio je drugoj osobi.

No, ako vam se 156 stabala čini kao velika brojka – pričekajte, jer stižu još veće. Vladimir posadi dvadesetak stabala godišnje. Prvo je zasadio 1986, nakon katastrofe u Černobilju, a ove je godine ušao u 36. godinu sadnje.

Miljenik među komšijama

Dok razgovaramo u njegovom šumarku, nailazi komšija koji s odobravanjem komentariše najnovije stablo masline koje je zasadio pre nekoliko meseci. „Još samo nedostaje da Vlado posadi sekvoju, pa da budemo kompletni“, veselo nam govori Vladimir Pasarić.

On i Dimić su komšije već 28 godina, ali je tek nedavno saznao za Dimićevu zelenu gerilu. „Kako nije bilo puno drveća, primetio sam kad sam se doselio da je samo počelo da niče na sve strane, ali nikako nisam uspeo odmah da pohvatam ko sadi“, priča Pasarić.

Vladimir Dimić je tajnu krio punih 30 godina. Drveće je sadio i zalivao u ranu zoru pre odlaska na posao, pa je tako uspeo da se sakrije čak i od svoje porodice. „Ja sam o tome počeo da govorim tek kad sam prešao svojih 60 godina. Otada govorim o tome javno, jer vidim da više nema smisla. Idem ja polako svom kraju, pa da ne bi bilo da sa sobom odnesem tu svoju tajnu“, objašnjava Dimić.

Nakon što je njegova tajna pre šest godina izašla na videlo, dobio je široku i snažnu podršku javnosti. Kako i ne bi, zbog seče stabala na javnim zelenim površinama Zagrepčani su već izlazili na proteste. Poslednji put 2018. kad je ogoljen Trg žrtava fašizma u centru grada.

Međutim, jedan od ciljeva nove evropske strategije za šume do 2030. jeste da se širom Evrope zasadi tri milijarde stabala. Samo u Zagrebu, Vladimir Dimić je zasadio više od hiljadu. „Na uređenim gradskim površinama gde je postojalo stablo zasađeno, ali zbog raznoraznih razloga suše, ljudskog faktora, neke nebrige se osušilo. I onda sam intervenirao da na toj istoj poziciji sadim stablo koje je tu bilo“, govori Dimić, a onda nešto sramežljivije dodaje: „Možda sam malo preterao pa sam negde umesto jednog zasadio dva. Ili tri.“

Što građani odobravaju, struka osuđuje

Međutim, zeleni aktivizam, iako je društveno prihvaćen, zapravo i nije dozvoljen. „Saditi svugde bilo što nije…. razumljiva je potreba, ali treba slušati struku. U Zagrebu postoje tri fakulteta koja obrazuju stručnjake koji se bave okolišem i zelenilom“, kaže za DW profesorka s Agronomskog fakulteta Vesna Židovec.

Za neovlašćenu sadnju na javnim površinama Zagreba fizička lica mogu da dobiju kazne od oko sto evra. „Kad su me komunalni redari upozorili da pravim na nekim pozicijama šumu od grada, onda sam ja rekao da u roku od dva sata mi od te šume napravimo vrt. To sredimo za dva sata. A da bi to postala šuma, treba 25 godina“, priseća se Dimić.

Osim povremenih susreta s komunalnim redarima i nezadovoljnim sugrađanima koji bi mu iščupali i bacili po koju sadnicu, Dimić u miru okopava, zaliva i održava posađena stabla. Čini se da je sve stvar sreće, jer je u Zagrebu upravo pretprošle godine jedna osoba novčano kažnjena za isto „nedelo“.

Neposredno nakon razornog zemljotresa 2020. godine, dvoje Zagrepčana su ispred svoje zgrade na javnoj zelenoj površini zasadili nekoliko biljaka. Mala bašta. Tvrdili su da im je namera bila da podignu moral sugrađana s obzirom na to da se grad gušio u prašini i ruševinama, ali i da gradske službe o spornoj zelenoj površini nisu vodile računa. Uskoro im je na naplatu stigla novčana kazna. Najpre se govorilo o pedesetak evra, a potom je po odbijanju plaćanja kazne iznos narastao na skoro sto evra.

Sadnja je postala novi gradski trend

Da je saditi važno, odnedavno je shvatio čitav svet pa se u svetskim metropolama sade takozvane urbane šume. Kažu, jedno stablo menja čak pet klima uređaja, odnosno više stabala na gradskim ulicama znači nižu temperaturu vazduha. „Jedno drvo, jedna godina, jedan čovek. I kad bi svako tako uradio, mi bismo uživali u vazduhu, disali bi, bila bi temperatura niža i bilo bi nam divno“, kaže Dimić.

I zaista, posaditi stablo i više je nego jednostavno. Ali potrebno je sadnice kupovati kod ovlašćenog distributera ili čekati kolektivne sadnje koje se u Zagrebu organizuju dva puta godišnje.

„Problem sa sadnjom na sopstvenom ruku jesu invazivne vrste ili nepoznavanje karakteristika vrsta. Neke su otrovne, neke su alergene. Vrlo često nalazimo takve vrste u blizini dečijih igrališta, škola, vrtića i one zaista mogu da izazovu brojne probleme“, objašnjava profesorka Židovec.

Dimić se s njom slaže, ali ne misli da on radi bilo šta pogrešno. „Ja strogo pazim i na alergene i na blizinu objekta koji se tamo nalazi. Osim toga, imam i ljude te struke koji su me uvek savetovali u izboru samoga stabla i nisam ja to radio onako… nerazumno“, spremno odgovara Dimić.

Za njega je baštovanluk duševna terapija i kaže da od svoje misije neće odustati. „Ja to radim zbog svoje unutrašnje potrebe da to uradim, jer da to ne uradim, ja bih se razboleo. Nismo mi važni. Mi budemo, pa odemo, razumete? Ja neću u hladu ovog drveta bit’. Ali sam posadio za one koji će biti“, zaključuje Dimić.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.