Zovu ga „jezičkom na vagi“, ili čovekom koji ima moć da „kruniše“ ili Redžepa Tajipa Erdogana ili Kemala Kiličdaroglua.

Sinan Ogan nije preterano blizak ni jednome od njih dvojice, ali je u prvom krugu predsedničkih izbora u Turskoj osvojio zavidnih 5,1 odsto. U intervjuu za nemački ZDF tvrdio je da je očekivao preko deset odsto, ali da ni to „nije loš rezultat“.

Na pitanje kada će dati preporuku biračima za koga da glasaju u drugom krugu, Ogan je rekao da će to učiniti do ovog vikenda. „Nemamo više vremena“, rekao je on.

Kako je Ogan došao do dobrog skora?

„Izbeglice predstavljaju najveću opasnost po našu privredu, kulturu, javni red i mir, unutrašnju i spoljnu bezbednost. Sada je vreme da budu poslati kući“, napisao je Ogan pred izbore na Tviteru.

Takve izjave kandidata ultranacionalističkog saveza ATA u Turskoj ne izazivaju negodovanje, naprotiv. I tvit je naišao na mnogo podrške..

Prema procenama, u Turskoj živi oko 5,5 miliona izbeglica. Nakon pandemije, ekonomske krize i razornih zemljotresa, oni nisu dobrodošli.

Izbeglice su odigrale značajnu ulogu u Oganovoj kampanji. U objavama na društvenim mrežama često prikazuje Sirijce kao kriminalce i opasne ljude, dok hvali turski identitet.

Sa svojih 5,1 odsto glasova, Oganova preporuka mogla bi da odluči izbornu trku u drugom krugu glasanja (28. maj). Onde će predsednik Erdogan imati prednost nad izazivačem Kiličdarogluom, pošto je osvojio 49,5 odsto u prvom krugu, naspram 45 odsto opozicionog kandidata.

Neizvesno je da li će možda Ogan izabrati da ne preporuči nijednog kandidata posebno, da preporuči bojkot i da li će ga njegovi birači poslušati. O njegovim biračima se vrlo malo zna. Ipak, Ogan definitivno ima u rukama karte za pregovore.

Ni Erdogan ni Kiličdaroglu ne mogu da ga ignorišu ako žele pobedu u drugom krugu. Obojica su telefonirali Oganu, ali on nije želeo da javno otkriva o čemu su pričali.

Ogan je postigao svoj cilj

Sinan Ogan je od početka imao za cilj da se izbori odluče tek u drugom krugu. Na taj način želi da primora Erdogana i Kiličdaroglua na pregovore pod svojim uslovima.

Ogan želi skupo da proda svoju podršku. „Kada dođe vreme, nećemo besplatno sesti za pregovarački sto“, rekao je on pre izbora. Kao protivuslugu za podršku, izneo je zahteve za ministarske položaje u novoj vladi.

Ogan obojicu kandidata kritikuje zbog navodne prevelike bliskosti sa Kurdima.

Ove na vlasti je optužio da sarađuju sa prokurdskom islamističkom strankom HÜDAPAR. A opozicioni savez je kritikovao jer je za svog kandidata Kiličdaroglua dobio podršku prokurdske partije HDP. Ogan smatra da je HDP, treća najjača snaga u parlamentu, bliska terorističkoj Radničkoj partiji Kurdistana.

Ideološki gledano, Ogan je bliži Erdoganu nego Kiličdarogluu. Međutim, ukoliko ipak preporuči glasanje za kandidata opozicije, sigurno će to povezati sa dodatnim uslovima, kao što je odustajanje od podrške Kurdima. Da li će Kiličdaroglu to moći da prihvati, vrlo je upitno. Jer birači HDP-a su većinski glasali za lidera opozicije.

U Turskoj od 2018. postoji predsednički sistem: predsednik države je nadređen Vladi, imenuje i otpušta ministre i visoke državne službenike prema sopstvenom nahođenju.

Takođe ima ovlašćenje da donosi dekrete i popunjava mnoge položaje u pravosuđu, finansijskom ili obrazovnom sistemu. Ključne institucije poput obaveštajne službe ili moćne verske organizacije Dijanet su direktno podređene predsedniku.

Dakle, 28. maja se ne odlučuje samo o predsedniku, već i o šefu vlade koji će narednih pet godina voditi zemlju i oblikovati unutrašnju i spoljnu politiku.

Ko je Sinan Ogan?

Sinan Ogan je rođen u istočnoanatolijskom gradu Igdiru. Studirao je ekonomiju i upravne nauke na Univerzitetu Marmara u Istanbulu. Nakon studijskog boravka u Moskvi, radio je kao naučnik na univerzitetima u Azerbejdžanu. Ogan je takođe bio rukovodilac Odseka za rusko-ukrajinske studije u Centru za strateške studije o evroazijskom regionu (ASAM).

Ogan zapravo potiče iz ideologije Sivih vukova, čija je prvobitna organizacija Stranka nacionalističkog pokreta (MHP) najveći partner Erdogana. Ogan je takođe bio član MHP i njen poslanik u parlamentu.

Nakon unutarstranačke borbe za moć, 2017. je isključen iz stranke. Od tada pokušava da se samostalno profiliše i da privuče kritičare vlade iz nacionalističkih krugova.

U martu se to i dogodilo. Četiri manje političke stranke su pod vođstvom desnopopulističke „Stranke pobede“ osnovale savez ATA. Za predsedničkog kandidata je izabran 55-godišnji Sinan Ogan.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.