Protivvazdušni tenk Gepard

Gepard ima dva topa kalibra 35 milimetara i koristi se u borbi protiv aviona i helikoptera na visinama do 3.500 metara, kao i protiv lako oklopljenih ciljeva na zemlji. To znači da on može da se koristi i za odbranu i u napadu. Gepard, međutim, ne bi imao šanse protiv borbenog tenka, zbog toga što su mu topovi relativno malog kalibra. Ima radijus kretanja od oko 550 kilometara, a može i da se kreće kroz vodu, bez posebne dodatne opreme.

Gepard se proizvodi od 1976, a ono što je važno za misiju u Ukrajini jeste da je naoružanje Geparda između ostalog razvijeno i za borbu protiv oklopnih jurišnih helikoptera, kao što je sovjetsko-ruski Mi-24.

Ukrajini je prvobitno obećano 50 Geparda, ali očigledno je da za sada nedostaje municije.

-pročitajte još: Nemačka šalje Geparde i još ponešto - Ukrajini to ipak nije dovoljno

Samohodna haubica 2000

Reč je o oklopnom samohodnom artiljerijskom topu kalibra 155 milimetara koji može da postigne brzinu paljbe od tri projektila u deset sekundi. U zavisnosti od municije, ciljevi mogu da se uništavaju na udaljenosti od 30, pa čak i do 56 kilometara. Firme „Kraus-Mafej Vegman“ i „Rajnmetal“ prve modele isporučile su Bundesveru 1998. godine.

Za razliku od tenka Leopard 2, samohodna haubica 2000 može da ispaljuje projektile samo kada stoji, tako da je u borbi bez sumnje inferiorna u odnosu na tenk. Nakon paljbe mora odmah da promeni položaj kako bi izbegla uzvratnu vatru. Haubica može da se kreće brzinom do 60 kilometar na sat, ima radijus kretanja od oko 420 kilometara. Prolazi i kroz vodu do dubine od oko metar i po. Uz podršku iz vazduha, uspešno je korišćena u Avganistanu 2006. i 2007. godine.

Prema rečima nemačke ministarke odbrane Kristine Lambreht, Bundesver poseduje oko 100 haubica, od kojih je oko 40 operativno. Vlada u Berlinu Ukrajini je obećala sedam haubica, ali one prvo moraju da postanu operativne, što bi moglo da potraje do leta.

-pročitajte još: Teško naoružanje za Ukrajinu: Ko šta isporučuje

Oklopni transporter Marder

Oklopni transporteri služe za prevoz pešadije, ali i za vatrenu podršku. Marder nudi prostor za šest ili sedam vojnika i ima automatski top kalibra 20 milimetara ili, opcionalno, navođene rakete tipa Milan protiv ciljeva na zemlji ili u vazduhu. U cilju zaštite od NBC-oružja, Marder poseduje zaštitni ventilacioni sistem, a zahvaljujući hidraulici može da se kreće kroz vodu do dubine od dva metra.

Marder se proizvodi još od 1971, što znači da je stariji i od Geparda. U Nemačkoj ga postupno zamenjuje model Puma. Pa ipak, Marder se još uvek koristi u oružanim snagama Nemačke, kao i u čitavom nizu drugih zemalja. Svoju efikasnost pokazao je u misijama na Kosovu i u Avganistanu.

Borbeni tenk Leopard 2

Tenk Leopard 2 je klasični predstavnik teškog oružja proizvedenog u Nemačkoj. U serijskoj proizvodnji je od 1978. i otada je mnogo puta unapređivan. U Bundesveru se zamena planira tek za 2030. godinu.

Zbog velikog uspeha u izvozu, firma „Kraus-Mafej Vegman“ koja ga proizvodi radi mnogo različitih verzija, a svaka je prilagođena posebnim zahtevima kupca. Proizvodi se i u inostranstvu, po licenci. I prethodni model, Leopard 1, takođe se veoma dobro prodavao i još uvek je u upotrebi u mnogim vojskama širom sveta.

Leopard 2 namenjen je za odbranu od neprijateljskih oklopnih formacija i ima top od 120 milimetara s kojim može da gađa i u pokretu. Čak i pri vožnji po neravnom terenu, top ostaje uperen u cilj. Uz dodatnu opremu, Leopard 2 može da se kreće kroz vodu do dubine od četiri metra, a ABC-zaštita dizajnirana je za period do 48 sati.

Prema rečima kanadskih i danskih vojnika koji su ga koristili u Avganistanu, Leopard 2 je pokazao pre svega visok stepen zaštite od napada. Politički osetljiva stvar vezana za taj tenk, jeste to što ga upotrebljavala Turska u akcijama u severnoj Siriji.

Nemačka vlada Ukrajini do sada nije obećala ni transporter Marder, ni tenk Leopard 2, ali ukrajinski ambasador u Berlinu Andrij Melnik traži „brz izvoz 88 tenkova Leopard 2, 100 transportera Marder, samohodne haubice i još mnogo toga“.

Raketa Stinger FIM-92

Stinger je raketa zemlja-vazduh koja se lansira sa ramena i ima infracrveno navođenje. Proizvodi se od 1980. godine u firmi „Rajteon“ u SAD, ali i u Evropi, uključujući i Nemačku. Nakon pronalaženja cilja – borbenog aviona ili helikoptera – i ispaljivanja projektila, on automatski prati cilj do udaljenosti od oko 4.000 metara. Bojeva glava eksplodira s vremenskim zakašnjenjem, nakon što (najčešće) udari u rezervoar goriva, što dodatno povećava razorni efekat.

Stingeri su se pokazali kao veoma efikasno oružje, lako za korišćenje. Tokom sovjetske okupacije Avganistana, tamošnji borci opremljeni Stingerima iz SAD oborili su mnoge sovjetske avione i helikoptere.

Osim SAD, Holandije i Letonije, i Nemačka je od početka rata Ukrajini isporučila 500 komada Stingera iz zaliha Bundesvera.

Ručni bacač Pancerfaust

Pripadnici nemačkog Bundesvera, ali i druge vojske, za borbu protiv tenkova i oklopljenih vozila koriste standardni Pancerfaust 3, koji od 1992. u Nemačkoj proizvodi „Dajnamit Nobel“. Njime mogu s ramena da se gađaju nepokretni ciljevi do 400, a pokretni do 300 metara. Projektil može da probije do 300 milimetara oklopnog čelika i do 240 milimetara armiranog betona.

Prema navodima nemačke vlade, Berlin je na početku rata Ukrajini isporučio nekoliko hiljada komada tog oružja.

Razno streljačko naoružanje

Do kraja aprila Nemačka je u Ukrajinu poslala i 100 automatskih pušaka, 100.000 ručnih bombi, 2.000 mina, oko 5.300 eksplozivnih punjenja i više od 16 miliona komada municije različitog kalibara, od one za jurišne puške, pa do one za teške mitraljeze.

Podaci o tim isporukama potiču iz krugova ukrajinske vlade, jer, za razliku od teškog naoružanja poput tenkova, nemačka nije objavila koje manje oružje isporučuje Kijevu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.