Dok jedan broj poslanika u Evropskom parlamentu u privremenom vraćanju viza vidi isključivo način da se zaštite građani i vizni režim EU, ima i onih koji to vide kao moguću politički instrumentalizovanu „kolektivnu kaznu za građane Zapadnog Balkana.“

Posle dve i po godine pregovora unutar EU, Evropski parlament danas, 12. septembra, trebalo bi da glasa o usvajanju mehanizma za suspenziju bezviznog režima. Kada se jednom na nivou EU usvoji „mehanizam suspenzije bezviznog režima za treće zemlje u hitnim situacijama i u slučaju zloupotrebe postojećeg sistema“, a prvi korak ka usvajanju je upravo glasanje u Evropskom parlamentu, zemlje Zapadnog Balkana biće izložene riziku ponovnog stavljanja na „crnu listu“. Dovoljno je da zemlja potpisnica Šengenskog sporazuma u pismu obavesti Evropsku komisiju o pogoršanju situacije na terenu. Zatim je na ekspertima da procene situaciju, na osnovu čega Evropska komisija daje predlog, a zemlje članice zatim usvajaju odluku o suspenziji bezviznog režima, koja bi u prvom trenutku trajala šest meseci, posle čega bi usledila nova procena. Upravo je veliki priliv tzv „lažnih azilanata“ iz zemalja Zapadnog Balkana jedan od razloga što su pojedine zemlje članice EU insistirale da se ovaj mehanizam usvoji što pre.

Mehanizam kao poslednja mera

Neposredno pred glasanje o ovom predlogu, posIanici Evropskog parlamenta, vrlo su podeljeni u stavovima. Oni iz konzervativno desnog bloka Evropske narodne partije podržavaju predlog, kao način da se ojača šengenski sistema i bezbednost građana EU“. Socijaldemokrate, liberali i zeleni - kritikuju. Izvestilac EP za viznu liberalizaciju, Tanja Fajon, pozvala je kolege poslanike da glasaju protiv ovog predloga, koji je okarakterisala kao „ loš za celu EU i njene susede.“:

„Postoji ogroman rizik da bi ovakav mehanizam mogle da iskoriste vlade pojedinih zemalja kao sredstvo za dobijanje političke podrške protiv pridošlica iz susednih zemalja. Tu na prvom mestu mislim na građane Zapadnog Balkana za koje je vizna liberalizacija bila istorijski korak na njihovom putu ka Evropskoj uniji. Ovim ugrožavamo ne samo budućnost vizne politike, već i politike prema susedstvu.”

Poslednji podaci Frontex-a, govore da se broj potražilaca azila iz zapadno-balkanskih zemalja u EU smanjuje. Istovremeno u Briselu se može čuti mišljenje da vlade ovih zemalja rade sve kako bi sprečile zloupotrebu bezviznog putovanja, a da je na zemljama šengenskog prostora da reformišu politiku azila, skrate procedure i time odbiju sve one koji u “zahtevu za azil” vide potencijalnu materijalnu dobit.

Autor: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Jakov Leon