Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je „rat maržama“, tvrdeći da one u supermarketima više neće smeti da pređu 20 odsto. Time će, obećava, i cene za potrošače biti osetno niže.

Vučić je rekao da neki od supermarketa „deru kožu sa leđa“. Kako je to u Nemačkoj, koja se smatra šampionom niskih cena namirnica u odnosu na životni standard?

Šta je marža?

Ugrubo, to je razlika između nabavne cene proizvoda i njihove prodajne cene. Obično bez poreza na dodatu vrednost – jer on se preusmerava državi.

U marži se krije jedini izvor zarade trgovaca. Od tih prihoda se finansiraju troškovi – plate, računi za struju, komunalije, prostor i ostalo – a ono što ostane je profit.

Kolike su marže u Nemačkoj?

Podaci nisu široko dostupni jer se tretiraju kao poslovna tajna. Stručne publikacije uzimaju da se u velikim lancima supermarketa prosečne marže kreću oko 25 odsto od čega najmanje 22 odsto otpada na troškove. Profit firme je dakle u proseku 1-3 odsto od neto prodajne cene.

Ekonomski list Handelsblat je objavio da je Lidl u Nemačkoj prošle godine snizio marže sa 26,5 na 23,7 odsto.

Prema Vučićević rečima, veliki lanci u Srbiji imaju marže između 30 i 45 odsto.

Gde je skuplje?

Prema podacima Eurostata za prošlu godinu, cene hrane i bezalkoholnih pića u Nemačkoj nešto su više nego u Srbiji.

Ako se uzme da prosek cena u celoj EU nosi 100 poena, onda cene u Srbiji iznose 96 odsto prosečne cene u EU, a u Nemačkoj 103 odsto.

Daleko najveće cene u Evropi su u Švajcarskoj (159), te na Islandu i u Norveškoj, dok je unutar EU najskuplji Luksemburg (125).

Jeftiniji od Srbije su Mađarska (95), Španija (95), Češka (89), Bugarska (89), Poljska (87). Bitno jeftinije su namirnice u Crnoj Gori (84), Slovačkoj (83), BiH (83), Turskoj (77), Rumuniji (76) i Severnoj Makedoniji (73).

Valja dodati, nemački marketi imaju bitno veće troškove od srpskih – počev od plata zaposlenih pa do električne energije.

A kolike su plate?

Nešto više cene u Nemačkoj izgledaju sasvim drukčije kad se u računicu uvedu i plate.

U Srbiji je prosečna neto-plata (obračunata za puno radno vreme) nešto iznad 900 evra, dok je u Nemačkoj bruto-iznos oko 4.700 evra. Pošto je poreski sistem komplikovaniji, teško je reći koliki je u proseku neto, pa se uzima da je oko 3.000 evra – za puno radno vreme.

Kad bi se posmatrala samo kupovna moć spram hrane i bezalkoholnih pića, za nemačku platu se dakle može kupiti oko triput više nego za srpsku.