Noćas su kolone traktora iz svih delova Nemačke krenule prema Berlinu. Mnogi poljoprivrednici su već tokom vikenda parkirali svoje traktore i kamione u blizini Brandenburške kapije. U Berlinu se danas (15.1.) održava njihov glavni protest  protiv ukidanja subvencija, piše tagesšau, portal nemačkohg javnog servisa ARD.

Na skupu će, pored predstavnika strukovnih udruženja govoriti i savezni ministar finansija Kristijan Lindner, a poslepodne će se predstavnici poljoprivrednika sastati s predstavnicima sve tri vladajuće stranake.

Na protestima se očekuje učešće oko 5.000 traktora i poljoprivrednih mašina iz cele Nemačke - vrhunac protesta protiv ukidanja subvencija za dizel koje postoje već 70 godina.

Vlada je već bila popustila protesta u decembru - pa se ta subvencija ne ukida odmah, nego tokom tri godine. Takođe je odustala od ukidanja poreskih olakšica za poljoprivredna vozila. Ali - Savez seljaka traži potpuno odustajanje od svih mera.

Kap koja je prelila čašu

Poslednjih dana se često čulo da su ukidanja subvencija samo kap koja je prelila čašu. Mnogi poljoprivrednici već godinama imaju osećaj da ih politika ne konsultuje pri donošenju odluka. No stručnjaci tvrde da Savez seljaka i poljoprivrednici uopšte imaju veliki uticaj na politiku. Kako objasniti tu protivrečnost?

Peter H. Fajnt je stručnjak ya agraranu poltiiku na Univerzitetu Humbolt u Berlinu i proučio je mnoge studije o tome kako se politički tretiraju reforme u zaštiti životinja i okoline. Odnosno, koji ciljevi i ideje su postojali na početku i šta je na kraju od toga ostalo. On zaključuje da su poljoprivrednici u tim reformskim procesima uspeli dobro da zaštite svoje interese.

Kao primer je naveo predlog EU iz 2013. kada se planiralo određivanje površina za poljoprivredno korištenje. Cilj je bio  -više prostora samoj prirodi. Na kraju je usvojen znatno slabiji predlog, pa su tako,  poljoprivrednici na tim površinama mogli koristiti i sredstva za zaštitu bilja.

Savez seljaka ima veliki uticaj

Po mišljenju agronomskog Fajnta, Nemački savez seljaka je „još uvek jedna od najuticajnijih interesnih organizacija" u Nemačkoj. No poljoprivrednici imaju drugačiji osećaj. Fajnt smatra da je zato što se „seljaci osećaju bespomoćno jer su najslabija karika u lancu". Oni se osećaju rastrgani između, s jedne strane, jakih proizvođača đubriva i sredstava za zaštitu bilja koji diktiraju cene za svoje proizvode i, s druge strane, moćnih trgovinskih koncerna koji smanjuju cene namirnica.

Osim toga, poljoprivrednici kažu da ima previše birokratije koja im stvara više posla i troškova. A oni taj dodatni trošak ne mogu prebaciti na krajnjeg kupca, upozorava Fajnt.

Promena smera u agrarnoj politici

Zadnjih deset-dvadeset godina vidljiva je promena smera u agrarnoj politici - prema jačem fokusiranju na zaštitu životinja i okolinea, i zbog pritiska sve uticajnijih ekoloških aktivista. Istovremeno nauka dolazi do novih spoznaja,na primer što se tiče izumiranja biljnih i životinjskih vrsta.

Poljoprivrednici su pod pritiskom – od njih se očekuje održivija proizvodnja, drugim rečima bolja zaštita klime, okoline i životinja, kaže za nemački javni servis NDR Alfons Balman. Istovremeno se menjaju uslovi za poljoprivredu, zbog digitalizacije i demografskih promena. Politika ne uspeva da se suoči s tim stvarnim problemima, što dovodi do nedostatka orijentacije. Politika seljacima ne daje sigurnost u planiranju.

Ali i Savez seljaka, prema procenama stručnjaka, dugo nije razvijao perspektive. Poljoprivreda je „kod svih problema uvek iznova pokušavala da blokira i što duže odugovlači promene" umesto da je razvijala rešenja, kaže Balman.

Poljoprivrednici u parlamentima

I s time je imala uspeha u borbi oko političkih reformi. Gido Nišvic sa univerziteta u Bremenu je istražio odakle taj uticaj dolazi. U studiji koju je naručila nemačka ekološka organizacija NABU došao je do zaključka da je jedan od razloga to što su poljoprivrednici nesrazmerno brojni kao poslanici u parlamentima.

Deo njih je istovremeno aktivan u Savezu seljaka, dakle ima nekoliko različitih funkcija. U evropskom parlamentu, kao i nemačkom Bundestagu i pokrajinskim parlamentima - mnogi poljoprivrednici su  zbog svoje stručnosti članovi odgovarajućih odbora. Oni „onda u velikoj meri određuju politiku koju vrlo usko usklađuju sa svojim savezima", kaže Nišvic. Kao njihovu prednost navodi to što „su usred procesa i vrlo snažno utiču na odlučivanje".

Ta umreženost ima i istorijske razloge. Savez seljaka je duboko ukorenjen u ruralnim područjima s mnogim lokalnim udruženjima. Osim toga, mnogi poljoprivrednici se angažuju u svojim opštinama, aktivni su u udruženjima, pomažu u organizaciji događaja u selu, a često su i članovi opštinskih veća i stranaka. Mnogi su u CDU ili bavarskom CSU, ali i u Zelenima i drugim strankama.