Na kraju šestog meseca rata dobra vest za Sjedinjene Države jeste da se američka privreda za sada drži bolje nego što se očekivalo. Većina ekonomista ne predviđa recesiju, a nezaposlenost ostaje niska.

Ipak, rat ima svoju cenu, a posebno je osećaju mala preduzeća.

Adž Navaro, vlasnik dva kamiona s brzom hranom u Sakramentu, kaže:

„Oba kamiona koriste generatore kako bi hrana i piće ostali rashlađeni. A oni troše mnogo goriva. Deo dodatnih troškova moram da prebacim na kupce.“

Rekordne cene dizela

Glavni razlog su visoke cene energenata.

„Visoke cene posledica su rata sa Iranom i poremećaja u Ormuskom moreuzu“, objašnjava Bob Mekneli, nekadašnji energetski savetnik predsednika Džordža V. Buša.

Borbe i blokada u Ormuskom moreuzu ozbiljno su poremetile jedan od najvažnijih pomorskih pravaca za transport energenata. Posledice se osećaju i u Sjedinjenim Državama.

A više se ne radi samo o cenama goriva na pumpama. Alema Kroft, stručnjakinja za tržište sirovina iz RBC Capital Marketsa, upozorava: „Posebno zabrinjava tržište dizela. Cene dizela dostigle su rekordne nivoe.“

Poskupljuju prevoz i hrana

Skuplji dizel povećava troškove teretnog saobraćaja. Zbog toga rastu troškovi prevoza robe, hrane i putovanja. Potrošači posledice rata osećaju svakodnevno.

Istovremeno, sukob postaje sve skuplji i za državu, kaže Gejb Marfi iz organizacije Taxpayers for Common Sense, koja se bavi budžetskom i poreskom politikom.

„Prema najobuhvatnijim procenama, direktni troškovi za poreske obveznike već premašuju 100 milijardi dolara. To su podaci zaključno sa krajem juna. Od tada je račun dodatno porastao. Tome treba dodati i troškove koje snose potrošači“, ukazuje Marfi.

Dvostruki teret za građane

Prema jednoj analizi, rat je američka domaćinstva do sada koštao oko 1.000 dolara po porodici.

Građani tako sukob plaćaju na dva načina: kroz više troškove života i kroz državni budžet. Pritom se veliki deo vojnih rashoda finansira novim zaduživanjem.

To znači da će u narednim godinama rasti i troškovi kamata koje država mora da plaća.

Na kraju će i taj račun snositi poreski obveznici.

Među retkim dobitnicima nalaze se vojna industrija i delovi energetskog sektora.

Veći strah od inflacije nego od recesije

Zbog toga većina ekonomista trenutno ne očekuje ozbiljnu ekonomsku krizu.

Mnogo veća bojazan jeste da će inflacija ostati povišena duže nego što se ranije očekivalo. To bi moglo da primora Federalne rezerve, američku centralnu banku, da i dalje zadrži visoke kamatne stope.

Posledice takve politike vide se i u svakodnevnim odlukama građana. Jedan od njih je Šon Benet, koji upravo sipa gorivo u svoj stari automobil.

„Do sada sam vozio auto koji sam kupio bez kredita. Ali kupovina novog vozila i otplata rate, uz osiguranje i ostale troškove, bili bi veoma teško izvodljivi“, kaže on.

Zbog toga još ne zna da li će uskoro kupiti novi automobil. A odgovor na to pitanje, kako kaže, zavisi i od toga koliko će dugo trajati američki rat sa Iranom.