Popis je u Crnoj Gori uvek bio zgodna prilika za novo postrojavanje. Jer, on je prvorazredno političko pitanje, period kada se ta zemlja pretvori u vašarište nacija, vera i jezika. U skladu sa rezultatima popisa redefinišu se politički programi i partijska opredeljenja.

Komentarišući rezultate popisa iz novembra 2003. godine, ideolog vladajuće Demokratske partije socijalista Svetozar Marović je onomad rekao: „Oni su veoma podesni za donošenje niza odluka u sferi javnih poslova.“

I zaista: na tom popisu Crnogoraca je bilo 43, Srba 32, Bošnjaka 7,7, Albanaca 5, a Muslimana 4,7 odsto. No, tada Crna Gora nije bila nezavisna država; danas jeste. Ustav iz 2007. godine definiše Crnu Goru kao građansku državu, ali se u preambuli tog najvišeg pravnog akta navodi samo „istorijsko pravo crnogorskog naroda na svoju državu“. Drugu, ionako, nemaju.

Logika istorijskog procesa?

Najpoznatiji crnogorski istoričar Šerbo Rastoder je kategoričan: „Ako nema većina Crnogoraca u Crnoj Gori, Crna Gora gubi na neki način osnov da postoji kao samostalna država. Prosto je to istorijska logika i u tom smislu je borba više nego vidljiva.“

Nakon što su čelnici najjače opozicione stranke, Socijalističke narodne partije Srđana Milića, javno saopštili da će se pisati kao Srbi, a većina njih su se ranije deklarisali kao nacionalni Crnogorci, veliko je pitanje kakvi će biti konačni rezultati.

„Čak i kada bi se 95 odsto građana izjasnilo kao Srbi, kao što je to bilo na popisu 1909. godine, Srbija ne bi osporavala crnogorsku državnost“, rekao je srpski ambasador u Podgorici Zoran Lutovac.

Crna Gora – zemlja njenih građana

Predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić, koji je prethodnih sedmica najviše kritikovao Beograd da se meša u unutrašnje stvari Crne Gore, uveren je da će crnogorski građani prepoznati zamke.

„Mislim da će prevara pasti i da ćemo dobiti slobodno izjašnjavanje građana sa pripadnošću svojoj zemlji, svojoj domovini. Kad se uvere da su građani u Crnoj Gori prva kategorija brojnosti, posvećeni državi Crnoj Gori, lojalni državi Crnoj Gori, onda će shvatiti da je Crna Gora zemlja Crnogoraca u onom državljanstvu, u građanskom smislu. Tada će onaj etnički kriterijum biti manje važan, kao što je u drugim zemljama gde se razvija dovoljno demokratije“, smatra Krivokapić.

Ostaje da se vidi da li će se to zaista dogoditi. Sve će svakako zavisiti od rezultata ovog popisa, a oni koji se odnose na etničku, jezičku i versku pripadnost, biće poznati sredinom maja.

Autor: Mustafa Canka, Ulcinj

Odg. urednik: Nemanja Rujević