1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Koliko je Afrika zavisna od Kine?

3. septembar 2018.

Mega-događaj – tako se već sada opisuje kinesko-afrički samit koji se održava u Pekingu. Dolazak su potvrdili skoro svi šefovi država i vlada Afrike. Pritom se kritički glasovi ne mogu čuti ni u Kini, a ni u Africi.

Kineski predsednik Si Đinping i predsednik Ruande Paul kagame u KigalijuFoto: Getty Images/AFP/S. Maina

„Biće to najveći samit svih vremena“, rekao je kineski ministra spoljnih poslova Vang Đi protekls sedmice na jednoj konferenciji za novinare. Forum o kinesko-afričkoj saradnji (Forum on China-Africa Cooperation – FOCAC) održava se u ponedeljak i utorak u Pekingu.

„Ovo je događaj od globalnog značaja kojem se Peking veoma raduje“, izjavio je Đi i napomenuo da je u pitanju „vin-vin situacija“, jer će ta saradnja „doneti dobrobit svim zemljama“.

Dvadeset puta veća razmena

Nekoliko nedelja uoči samita FOCAC, kineski državni mediji počeli su propagandnu ofanzivu po pitanju Afrike. Skoro svakodnevno, na svim kanalima, pojavljuju se eksperti koji hvale kinesko-afričku saradnju. Ta ofanziva posebno je vidljiva na kineskoj televiziji za inostranstvo „China Global Television Network“ – CNTV. Šen Sijaolei iz kineskog Centra za istraživanje zapadne Azije i Afrike, kaže da je Kina još pre nekoliko godina postala najveći trgovinski partner zemljama Afrike.

Ceng Aiping, ekspert za Afriku sa Kineskog instituta za međunarodne studije, hvali česte posete predsednika Kine Sija Đinpinga Africi. „Četiri puta je posetio razne zemlje u Africi, to nijedan drugi kineski šef države pre njega nije uradio.“ Aiping kaže da su te posete urodile plodom. „Veze se razvijaju neverovatnom brzinom i na najvišem nivou.“

Trgovinska razmena između Kine i Afrike zaista je impresivna. Prema podacima Svetske trgovinske i razvojne konferencije (UNCTAD), obim trgovinske razmene između Kine i Afrike se, u odnosu na 2000. godinu kada je iznosio deset milijardi, sada, sedamnaest godina kasnije, skoro udvadesetostručio – i iznosi 20 milijardi američkih dolara. Paralelno s tim u porastu su i kineske direktne investicije na afričkom kontinentu.

Kineske firme grade u Džibutiju najveću slobodnu trgovinsku zonu na svetuFoto: Getty Images/AFP/Y. Chiba

Za to vreme afrička trgovina sa SAD i Evropom stagnira.

„Veoma, veoma važan partner“

Uoči samita, u kineskim medijima snažno su zastupljeni i Afrikanci. „Kina je veoma, veoma važan partner za našu razvojnu strategiju“, citirali su kineski mediji liberijskog ministra privrede i finansija Augusta Flomasu. Za Liberiju je pre svega važna izgradnja puteva, razvoj elektro-mreže i modernizacija zdravstvenog sistema.

Predsednik Kenije Uhuru Kenijata u jednom intervjuu je rekao: „Samit FOCAC je velika šansa za sve zemlje-učesnice. Mi smo svesni – i kao zemlja i kao kontinent – da nam samo može doneti korist ako izgradimo veze s Kinom“. Kenijata se u istom intervjuu založio i za slobodno tržište između Afrike i Kine. „Mi Afrikanci ne smemo više da dozvolimo da nas isključuju, jer protekcionistička politika je na duge staze imala negativne efekte.“

Zavisnost od kineskih kredita

„Kenijata bi u stvari morao da kritikuje Kinu, jer ta zemlja je subvencioniranim izvozom uništila afričko tržište – pre svega sa jeftinim proizvodima državnih koncerna, od bicikala, do baterijskih lampi i od sveća, pa do frižidera“, ocenjuje Robert Kapel ekonomski stručnjak za razvoj sa Univerziteta u Lajpcigu. On smatra da je upravo slobodna trgovina – koju Kenijata tako hvali – doprinela da se u afričkim zemljama sve više uništavala industrijalizacija.

Kenija se zadužila kako bi izgradila novu železničku mrežuFoto: Reuters/Stringer

Kapel dodatne rizike vidi i u afričkoj zavisnosti od kineskih kredita. „Afrikanci bi morali to da otplaćuju, jer Kinezi svoj novac ne poklanjaju. Afričke države bi tako postale zavisne zbog dugovanja.“

Indirektni politički uticaj

Pored ekonomske, kinesko-afrička saradnja ima i svoje političke, kao i kulturne komponente. Kina danas ostvaruje veliki uticaj na politički razvoj npr. u Južnom Sudanu, gdje njeni vojnici učestvuju u mirovnoj misiji i u Džibutiju imaju vojni punkt, podseća Kapel i dodaje: „Kina stalno tvrdi da ne utiče na unutrašnja pitanja zemalja. Ona to možda ne čini direktno, ali svakako ima indirektni uticaj“.

Taj uticaj se oseća, tvrdi Kapel, i to se recimo vidi u odnosima afričkih zemalja sa Tajvanom. Sve afričke države – sa izuzetkom Svazilenda – otkazale su saradnju sa tom, iz kineskog ugla gledano, otpadničkom zemljom. Na kraju je u maju ove godine to uradila i Burkina Faso. „Kina je sve zemlje manje-više dovela dotle da sada sarađuju samo sa Narodnom Republikom Kinom. Tu je dakle uočljiv politički uticaj Kine“, zaključuje Kapel.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi