1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
PravosuđeNemačka

Koliko je Alternativa za Nemačku ekstremna?

12. mart 2024.

Alternativa za Nemačku (AfD) tužila je nemački Ured za zaštitu ustavnog poretka (BfV) zbog jedne njegove odluke iz 2021. Ured je tada, naime, objavio da kod delovanja te stranke postoji sumnja u desni ekstremizam.

U Nemačkoj su se od početka ove godine veoma često organizovale demonstracije protiv desnog ekstremizma i AfD-a
U Nemačkoj su se od početka ove godine veoma često organizovale demonstracije protiv desnog ekstremizma i AfD-aFoto: Jacob Schröter/dpa/picture alliance

Alternativa za Nemačku (AfD) i Savezni ured za zaštitu ustavnog poretka (BfV) već godinama se „druže“ pred nemačkim sudovima. I svaki put se radi o pitanju sme li BfV da „baci oko“ na delovanje te stranke zbog sumnje u moguće protivustavno delovanje? Predstojeći duel u sudnici na programu je 12. i 13. marta, na Višem upravnom sudu (OVG) u Minsteru.

AfD se u tom postupku brani od jedne odluke BfV iz 2021. kada je Ured potvrdio da će intenzivnije početi da posmatrati tu stranku zbog sumnje u desni ekstremizam. Alternativa za Nemačku je nakon toga uložila žalbu na odluku BfV, a Upravni sud (VG) u Kelnu presudio je u korist AfD-a. Doduše samo iz formalnih razloga, naime neki nemački mediji su tada o proglašavanju AfD-a sumnjivim slučajem izveštavali i pre nego što je tu odluku javno saopštio sam Ured za zaštitu ustavnog poretka.

-pročitajte još: Univerziteti plaćaju studente da se presele i glasaju u bastionu desnice

Mali trijumf za AfD

Medijskom objavom se „na neopravdan način intervenisalo u ustavom zagarantovano pravilo o jednakim šansama političkih stranaka“, obrazložio je tada kelnski sud. Godinu dana kasnije, taj isti sud ponovo se bavio tužbom AfD-a, ali ne formom, već njenim sadržajem. Upravni sud tada je presudio u korist Ureda za zaštitu ustavnog poretka. Usledila je revizija, postupak je prebačen na iduću instancu i sada sud OVG u Minsteru odlučuje o tome da li će li potvrditi presudu suda VG u Kelnu ili će je ukinuti.

Zbog čega je uopšte AfD proglašena „sumnjivim slučajem“ zbog mogućeg desnog ekstremizma u stranci? To je bila posledica, kako je tada na osnovu svojih saznanja obrazložio Ured, sve izraženije radikalizacije Alternative za Nemačku. Pre toga je AfD dobila oznaku „slučaja koji se proverava“ – u tom stadijumu sme da se analizira samo javno dostupni materijal, odnosno izvori, kako bi moglo da se proceni da li AfD predstavlja potencijalnu opasnost za demokratiju.

BfV analizira tekstove i govore

Savezni ured za zaštitu ustavnog poretka je u toj ranoj fazi provere AfD-a mogao da radi samo ono što mogu ili smeju i svi građani – agenti su čitali članke u novinama i na onlajn-portalima, gledali su TV-priloge, video-snimke na internetu, odnosno govore AfD-ovih poslanika u nemačkim parlamentima, kao i na stranačkim kongresima. I već ono što su pripadnici Ureda za zaštitu ustavnog poretka pritom registrovali u svojim beleškama bilo im je dovoljno da AfD formalno proglase za „sumnjivi slučaj“ i pokrenu iduću fazu obaveštajnog rada.

Bjorn Heke, predsednik AfD-a u TiringijiFoto: Martin Schutt/dpa/picture alliance

A u toj fazi, Ured sme da koristi i tajne metode kako bi „pročešljao“ stranku ili pojedince iz stranke. BfV sme i da angažuje tzv. „V-Leute“, odnosno poverljive ljude iz AfD-a ili osobe bliske AfD-u koji služe kao obaveštajci i dostavljaju Uredu relevantne informacije. U određenim, zakonom definisanim okolnostima, BfV sme da nadzire i telekomunikacione kanale.

Tiringija, Saksonija i Saksonija-Anhalt kao uzor?

Ako pak AfD bude uspešna sa svojom žalbom pred sudom u Minsteru, onda to znači da BfV mora da prestane s tom praksom. No, postoje indicije da bi Ured za zaštitu ustavnog poretka na saveznom nivou mogao čak da napravi i idući korak – odnosno da počne da praktikuje ono što pokrajinski uredi za zaštitu ustavnog poretka već sad čine u Tiringiji, Saksoniji i Saksoniji-Anhalt. Naime, tamošnji ogranci AfD-a proglašeni su „dokazano desno-ekstremnim“ (ili „provereno desno-ekstremnim“).

Referentna tačka za to mogao bi da bude jedan izveštaj istraživačke platforme „Korektiv“ (Correctiv) koji je objavljen u januaru 2024. Radi se o tekstu u kojem se opisuje jedan sastanak desnih ekstremista u Potsdamu kod Berlina, na kojem se, kako je pisao „Korektiv“, razgovaralo o planu deportacije nekoliko miliona ljudi stranog porekla. Na tom skupu su, osim političara AfD-a, učestvovali9 i neki ultra-konzervativni članovi CDU (Hrišćansko-demokratska unija).

Desničarski ekstremisti, političari AfD-a i ultrakonzervativni članovi CDU sastali su se u ovoj vili u PotsdamuFoto: Jens Kalaene/dpa/picture alliance

Debata o zabrani AfD-a

Oni akteri koji dobiju oznaku „dokazano desno-ekstremistički“ moraju da računa s tim da će se naći na meti Ureda za zaštitu ustavnog poretka, odnosno da će BfV pritom koristiti i tajne obaveštajne metode. Upravo takav najoštriji način „posmatranja“ je potencijalni argument za pokretanje postupka zabrane rada neke stranke. A po tom pitanju je Savezni ustavni sud formulisao i konkretne pretpostavke – preduslov za pokretanje postupka zabrane neke stranke jeste da postoje „stvarne reference“ o tome da neka stranka ima nameru da napadne slobodarski demokratski temeljni poredak Nemačke, odnosno da ga sruši.

Na to je podsetio i predsednik tirinške Službe za zaštitu ustavnog poretka Štefan Kramer, koji je samo nekoliko dana uoči odluke suda u Minsteru nastupio na jednoj priredbi Društva za slobodarska prava (GFF), odnosno organizacije „Campact“ (koja organizuje onlajn-kampanje, prim.red.) u Berlinu. „Za pokretanje postupka zabrane potreban je još aktivno-borbeni deo, dakle planirani postupci“, objasnio je Kramer i naglasio: „A za to ne moraju nužno da budu počinjena krivična dela.“

Bake protiv desnice – pokret iz Debelna

02:08

This browser does not support the video element.

Šta je s novcem poreskih obveznika za AfD?

Odluku o zabrani neke stranke donosi Savezni ustavni sud. Zahtev za pokretanjem postupka zabrane mogu da podnesu savezna vlada, Bundestag i Bundesrat (Gornji dom nemačkog parlamenta, prim.red), u kojem se nalazi predstavnici svih 16 saveznih pokrajina. Moguće je da Bremen, kao najmanja nemačka pokrajina, uskoro pokrene inicijativu po tom pitanju. Na tome insistiraju tri poslaničke grupe vladajuće koalicije u toj pokrajini, SPD, Zeleni i Levica. Većina građana Nemačke je pak skeptična oko moguće zabrane. U februaru 2024. je 51 odsto ispitanika reprezentativne ankete „Nemački trend“ (Deutschlandtrend) bilo naime protiv pokretanja postupka zabrane AfD-a.

Postoji i jedna druga mogućnost uz pomoć koje može znatno da se oslabi neka stranka, a to je ukidanje finansiranja stranke novcem poreskih obveznika. Novac iz budžeta je, uz članarine i donacije, najvažniji izvor finansiranja većine stranaka u Nemačkoj. Da li je uopšte moguće zavrnuti finansijsku slavinu AfD-u? Mišljenja stručnjaka po tom pitanju se razlikuju, baš kao i njihova procena da li bi postupak zabrane Alternative za Nemačku može da bude uspešan ili ne.