Najnovije procene o veličini i verovatnoći udara asteroida 2024 YR4  Evropske svemirske agencije (ESA) možete da pratite ovde: ESAili na sajtu NASA Sentry.

19. februar 2025.

Opasnost od udara asteroida 2024 YR4 je ponovo porasla: ESA navodi opasnost od 2,8 odsto, a NASA 3,1 odsto. To je još uvek veoma mala verovatnoća, mada se više nego udvostručila od prve procene.

7. februar 2025.

Dodatna zapažanja i analize asteroida 2024 IR4 ukazuju na to da je verovatnoća njegovog udara u Zemlju 22. decembra 2032. porasla na 2,2 %. 

Posmatranja sa zemaljskih teleskopa uključenih u Međunarodnu mrežu za upozoravanje na asteroide se nastavljaju - dok je asteroid još uvek vidljiv - do aprila 2025. Nakon toga će ponovo biti vidljiv otprilike juna 2028. godine.

NASA-in svemirski teleskop Džejms Veb takođe će posmatrati asteroid u martu 2025. kako bi bolje procenio veličinu asteroida. Trenutno se procenjuje da asteroid ima prečnik od 40 do 90 metara.

4. februar 2025. 

Procene 4.02.2025. ukazuju da se povećala verovatnoća udara u Zemlju asteroida 2024 YR4 i sada iznosi 1,5 odsto. Potencijalni datum udara je ostao isti: 22. decembar 2032. godine.

31. januar 2025.

Šta znamo?

Asteroid 2024 YR4 otkriven je 27. decembra 2024. pomoću teleskopa ATLAS u Rio Hurtadu u Čileu.

Nedugo nakon otkrića, automatski sistemi za upozorenje na asteroide izračunali su da postoji mogućnost da bi ovaj objekat mogao udariti u Zemlju 22. decembra 2032. - doduše vrlo mala. Od početka januara 2025. astronomi širom sveta intenzivno ga posmatraju pomoću teleskopa kako bi preciznije odredili njegovu veličinu i putanju. Procene sugerišu da asteroid ima prečnik između 40 i 100 metara. Asteroidi ove veličine pogađaju Zemlju u proseku na svakih nekoliko hiljada godina i mogu izazvati ozbiljnu štetu na lokalnom nivou.

Zbog svega toga je asteroid 2024 YR4 dospeo na vrh liste rizičnih asteroida.

Prema trenutnim proračunima njegove orbite, moguće je da će ovaj nebeski objekat, popodne 22. decembra 2032. prići Zemlji na samo oko 2000 kilometara.

Prema podacima Evropske svemirske agencije (ESA) od 29. januara 2025, verovatnoća da 2024 YR4 udari u Zemlju iznosi 1,2 odsto ili 1 prema 83.

Važno je napomenuti da se procenjena verovatnoća udara asteroida često u početku povećava pre nego što brzo padne na nulu nakon dodatnih posmatranja.

Torino skala - 3

Asteroid 2024 YR4 trenutno se nalazi na nivou 3 Torino skale opasnosti od udara u Zemlju - što znači da predstavlja blizak susret koji zahteva pažnju astronoma i javnosti.

Torino skala počinje od nule koja je bela i znači da nema nikakve opasnosti od udara u Zemlju, sledi 1 obojen zeleno, zatim žuta opasnost sa brojakma od 2 do 4. Narandžasto su obojene na skali brojke od 5 do 7, što znači da postoji ozbiljna opasnot od udara.

Na kraju je crvena boja sa brojkama od 8 do 10 znači da će nebesko telo sigurno udarati u Zemlju. Poslednja brojka 10 označava apokalipsu - sigurno uništenje cvilizacije.

Šta  sledi?

Procene pokazuju da je asteroid 2024 YR4 verovatno veći od 50 metara i da ima verovatnoću udara veću od 1 odsto u nekom trenutku u narednih 50 godina. Time ispunjava sve kriterijume za aktiviranje dve međunarodno priznate grupe za reakciju na asteroide: Međunarodne mreže za upozoravanje na asteroide (IAWN) i Savetodavne grupe za planiranje svemirskih misija (SMPAG).

Međunarodna mreža za upozoravanje na asteroide (IAWN)

IAWN, kojom predsedava NASA, koordinira aktivnosti međunarodnih organizacija koje se bave praćenjem i analizom asteroida. Ako bude potrebno, ova mreža će razviti strategiju za pomoć vladama u proceni posledica mogućeg udara i planiranju mera ublažavanja rizika.

Putanja asteroida 2024 YR4 oko Sunca je izdužena (ekscentrična) - potrebno mu je 4 godine da obiđe oko Sunca. Trenutno se nalazi na 43 miliona kilometara od Zemlje i udaljava se, gotovo pravolinijski, što otežava precizno određivanje njegove orbite.

U narednim mesecima asteroid će postati sve slabije vidljiv sa Zemlje. Moguće je da će asteroid 2024 YR4 nestati iz vidokruga pre nego što se sa sigurnošću isključi mogućnost udara 2032. godine.

U tom slučaju, ostatak podataka o njegovoj putanji biće sačuvan, a asteroid će ostati na listi rizičnih objekata ESA do njegovog ponovnog pojavljivanja 2028. godine.

Savetodavna grupa za planiranje svemirskih misija (SMPAG)

SMPAG, kojom predsedava ESA, zadužena je za međunarodnu razmenu informacija, razvoj zajedničkih istraživanja i misija, kao i planiranje strategija za ublažavanje pretnji koje predstavljaju objekti bliski Zemlji, uključujući asteroid 2024 YR4.

Grupa će održati redovni sastanak sledeće nedelje u Beču kako bi odredila sledeće korake. Ako verovatnoća udara ostane iznad praga od 1odsto, SMPAG će dati preporuke Ujedinjenim nacijama i možda započeti procenu mogućih odgovora na pretnju, uključujući i misije sa svemirskim letelicama.

Asterodi u davnoj i bliskoj prošlosti

U poslednje dve decenije bilo je više sličnih otkrića, koja su se naknadnim analizama pokazala potpuno bezopasnim. Poznat primer je asteroid Apofis, koji će 2029. godine proći bliže Zemlji nego što se nalaze sateliti u geostacionarnoj orbiti na 36.000 kilometara visine.

U početku ni kod njega nije bilo isključeno da bi mogao da udari u Zemlju, a procenjena verovatnoća udara bila je u decembru 2004. znatno veća nego kod 2024 YR4 i na Torino skali je bila označena sa 4. Nivo 1 je još uvek bio na snazi do 2007. godine, ova procena je takođe ispravljena 2009. godine, a za prelet 2036. godine je dodeljen nivo 0.

S druge strane - potpuno neočekivano - 15. februara 2013. godine asteroid prečnika oko 20 metara ušao je oko 9:20 po lokalnom vremenu (4:20 po srednjeevropskom vremenu), u atmosferu iznad ruskog grada Čeljabinska, izazvavši spektakularnu eksploziju na nebu. Bio je to najveći poznati meteor (približno 12.000 tona mase) u poslednjih 100 godina.

Ovaj asteroid je stigao do Zemlje iz približnog pravca Sunca i upravo zbog izbegao automatska istraživanja neba.

Rasprskavanje meteora izazvalo je udarni talas i seriju glasnih praska, primećenih sa vremenskim zakašnjenjem, u svetlosni sjaj 30 puta jači od Sunca. Tom prilikom, sa neba je palo nekoliko stotina kilograma meteorita. Udarni talasi izazvali je brojne štete, posebno polomljene prozore. Procenjuje se da je oštećeno oko 3.700 zgrada. Srušio se krov jedne fabrike. Prema navodima vlasti, šteta je nastala u šest gradova u regionu. 

Ono što je bez presedana za pad meteorita je veliki broj povređenih - oko 1.500 ljudi - koji su zatražili medicinsku pomoć. Većina njih je zadobila posekotine od razbijenog stakla i modrice. 43 osobe su morale da budu primljene u bolnicu.

Još veći meteor je možda poslednji put ušao u Zemljinu atmosferu 30. juna 1908. godine u Tunguskoj, u istoönom Sibiru.

A šta ako ipak…

Ako bi asteroid 2024 YR4 zaista udario u Zemlju, posledice bi zavisile od njegovog sastava. Ako je reč o rastresitoj gomili stena i prašine, došlo bi do eksplozije u atmosferi na velikoj visini, tzv. vazdušne eksplozije (airblast). Takav događaj bi izazvao snačan udarni talas i ekstremnu toplotu koja bi pogodila tlo, slično eksploziji iz 1908. godine iznad reke Tunguske u Sibiru, kada je više od 2000 kvadratnih kilometara šume spaljeno i sravnjeno sa zemljom.

Ako je asteroid čvrsta stena ili čak metalni objekat, mogao bi da stvori krater prečnika do jednog kilometra. Sličan događaj desio se pre oko 50.000 godina kada je asteroid udario u današnju Arizonu, SAD, stvorivši čuveni Baringerov krater. Udarna eksplozija bi izazvala uništenje u radijusu od oko 50 kilometara. Ovakav događaj bio bi po snazi sličan eksploziji izuzetno jake hidrogenske bombe, ali bez radioaktivnog zračenja. Međutim, ovakav katastrofalan scenario je izuzetno malo verovatan.

Aktuelizovano: 19.02.2025.