Koliko košta odustajanje od nuklearne energije u proizvodnji struje? Jirgen Tritin, bivši ministar ekologije i šef poslaničkog kluba Zelenih, smatra „da bi svako od nas morao da plati pola centa više po kilovat-satu. To bi bio jedan i po evro mesečno po domaćinstvu. Mislim da je to odustajanje koje možemo sebi da priuštimo“.

To je pogrešno, kaže Štefan Koler iz nemačke agencije za energiju, koju zajednički finansiraju vlada i privreda. „Samo restrukturiranje mreže nas već košta jedan cent po kilovat-satu. A tu nisu uračunati troškovi regenerativne proizvodnje struje“, kaže Koler.

On smatra da će struja poskupeti za 20 odsto. Koliko će biti finansijski opterećeni sami građani? O tome se u Nemačkoj strastveno diskutuje; svako nalazi neke brojke kojima može da potkrepi sopstvenu tezu. Ono što je sigurno, jeste da snabdevanje strujom u budućnosti treba da bude čisto i isplativo, da treba ulagati u nove mreže i elektrane, što bi sve zajedno trebalo da košta oko 180 milijardi evra.

Čitave ove diskusije ne bi bilo da nije bilo nuklearne katastrofe u Fukušimi. Među Nemcima je zavladao strah da bi teška havarija mogla da se desi i u njihovoj zemlji. Iako zagovornici korišćenja nuklearne energije stalno ponavljaju da su „nemačke nuklearke bezbedne“, jedan od aduta njihovih protivnika je i mogućnost terorističkog napada avionom koji bi se zaleteo pravo u neku od nuklearki.

A nemačke nuklearke za tako nešto nisu spremne. Stručnjaci su izradili više koncepata zaštite, među kojima je najzanimljiviji sistem čeličnih sajli privezanih za najvišu tačku elektrane i zrakasto razapetih oko nje ka zemlji. Sajle bi bile nazubljene tako da se avion koji se u njih uplete raspadne na delove koji pojedinačno nisu opasni za konstrukciju zdanja.

A pošto je zbog Fukušime poraslo nepoverenje kako u atomsku energiju tako i u zvanične izveštaje o širenju radioaktivnog zračenja iz Japana, pojavila se i takozvana građanska platforma za merenje tog zračenja sa svojom kartom Nemačke i izmerenih vrednosti koje amateri svakodnevno upisuju. Merni aparati se prodaju kao alva, dozimetri koštaju oko pet evra, a ozbiljni Gajgerovi brojači od 300 do 1.500 evra.

Autori: Matijas Belinger / Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević