Pre dve nedelje, na Veliki petak u Avganistanu su poginula trojica nemačkih vojnika, juče još četvorica. Tim povodom list Berliner cajtung piše:

„Očigledno nemački vojnici nisu u stanju ni sami sebe da zaštite, a kamoli mir i bezbednost u području u kojem su raspoređeni. Nije reč samo o obuci i naoružanju, nego i o snazi Talibana. Otkako su na jugu zemlje pod snažnim pritiskom Amerikanaca i avganistanske vojske, težište operacija sve više premeštaju na sever. Kako bi se onemogućili, nije dovoljno samo bolje naoružati pripadnike Bundesvera, nego i političari moraju da odluče da zaista žele ofanzivan rat protiv terorista. Međutim, na to još nisu spremni.“

List Vestfalen blat piše:

„Bundesver je u defanzivi, teroristi su uzeli maha, nema efikasne zaštite za vojnike čim napuste bazu. Sedmorica poginulih i desetak ranjenih vojnika od crnog Velikog petka – to je razlog za strahovanje da do sada najteža i najkrvavija faza angažovanja u Avganistanu još nije okončana. Moguće je da je tek počela.“

U komentaru lista Frankfurter rundšau se kaže:

„Objašnjenje za angažovanje Bundesvera u Avganistanu svodi se u osnovi na to da su vojnici tamo kako bi pomogli. I oni ginu na tom zadatku. Umiru u nesrećama, u zasedama, u borbama. Sledeće pitanje postaje aktuelnije sa svakom žrtvom: koliko ćemo života uložiti u tu pomoć? Naime, sasvim je sigurno da će u Avganistanu poginuti još više, mnogo više vojnika. I nemačkih.“

U komentaru nedeljnika Špigel se, pored ostalog, kaže:

„Ponovo je rat i Nemci u njemu imaju perifernu ulogu. SAD ih ne konsultuju prilikom promene strategije. Stavljeni su pred svršen čin, jer nemaju značajnu političku ulogu ni u raspravama sa predsednikom Karzaijem, niti u pregovorima sa Talibanima. To je prilično malo za jednu srednju silu višeg ranga. Imajući u vidu nemačku istoriju u 20. veku, dobro je što ima muke sa ratovima.

Međutim, njene vlade ili su sklone preterivanju kao u slučaju Šredera i Fišera, koji su pravdajući kosovski rat pominjali čak i Aušvic, ili dramatičnom zataškavanju kao Merkelova i Vestervele. Srednji put, pragmatičan i trezven, kakav inače voli kancelarka, prava je alternativa. On podrazumeva javnu raspravu o smislu rata u Avganistanu i koristima od njega. Tako nešto dobro je za demokratiju i – nasuprot onom što kancelarka izgleda veruje – nemački građani sasvim su dorasli takvoj raspravi

Danas je istovremeno teže i lakše opravdati rat u Avganistanu. Teže, jer su se raspršile mnoge iluzije o demokratiji i stabilnosti u toj zemlji. Lakše, jer se podrazumeva da se ne sme dopustiti da ponovo dođe pod kontrolu Talibana i Al Kaide. A još gore bi bilo da se ekstremisti prepuste Pakistanu koji ima nuklearno oružje.

Dakle, nemoguće je izbeći ograničeno angažovanje Nemačke u Avganistanu. Ali zato postoji alternativa mlakom raspoloženju kod kuće. Nije dovoljno da Angela Merkel, silom prilika, prisustvuje ovoj ili onoj komemoraciji. Ona mora preuzeti političku odgovornost (za misiju u Avganistanu). To počinje jednostavnim priznanjem da Nemačka u Avganistanu učestvuje u ratu koji kancelarka smatra opravdanim.

Duga faza zataškavanja je prošlost. Rat je iz daleka stigao u Nemačku i nakon bežanja od realnosti vreme je za otvoren pristup ratu i smrti“, piše nedeljnik Špigel.

Na sledećoj strani:

Koje su konačne posledice erupcije Ejafjale?

Koje su konačne posledice erupcije Ejafjale?

Povodom erupcije vulkana na Islandu, list Velt piše:

„Niko ne može sa sigurnošću da predskaže šta će se tokom sledećih dana, nedelja i meseci dešavati sa vulkanom Ejafjala. Moguće je da će oblaci pepela nestati za nekoliko dana. Ili će mesecima lebdeti iznad Evrope ako, na primer, dođe do erupcije i susednog vulkana Katla. Samo nekoliko dana prekida vazdušnog saobraćaja značiće ogromnu ekonomsku štetu.

U zavisnosti od njene snage, erupcija može da utiče i na klimu u svetu. To se dogodilo 1991. godine prilikom erupcije vulkana Pinatubo na jednom od filipinskih ostrva. Vulkan je izbacio deset kubnih kilometara materijala i u atmosferu je dospelo 17 miliona tona aerosoli i prašine. Prašina je zamaglila sunčevu svetlost na celoj planeti i na severnoj polulopti dovela do spektakularnih zalazaka Sunca. Globalna temperatura opala je za pola stepena Celzijusa.

Islandski vulkani već su jedanput, u 18. veku, izazvali hladnoće i loše žetve. Glad koja je usledila imala je ulogu i prilikom Francuske revolucije. Za razliku od poplava i oluja kod erupcija vulkana gotovo je nemoguće preduzeti preventivne mere – jedino što preostaje jeste udaljiti se od vulkana. Pa čak ni to ljudi ne poštuju zbog toga što je vulkansko tlo veoma plodno.

Dakle, šta učiniti. Ništa! Možemo samo da čekamo i da se nadamo da će se vetar okrenuti ili da će se islandski vulkan smiriti“, piše Velt.

Priredio: Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević