Početkom godine su se nemački predsednik Joahim Gauk, ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer i ministarka odbrane Ursula fon der Lejen pobrinuli za dizanje medijske prašine: Nemačka mora da preuzme više odgovornosti u otklanjanju kriza na svetskoj političkoj sceni, a u slučaju nužde i upotrebom oružja. Još tada je bilo jasno da to nije besplatno. Nove misije Bundesvera u inostranstvu i jači angažman BND-a, nemačke tajne službe, podrazumevaju i trošenje novca.

Mesecima kasnije, nakon ove najave promene kursa nemačke spoljne politike, postalo je jasno da će to biti još skuplje nego što se očekivalo: sukobi u Ukrajini, rat protiv terorista "Islamske države", nedostaci opreme nemačkih borbenih snaga i atraktivni program sa kojim Fon der Lajen želi Bundesver da učini jačim konkurentom na tržištu rada. Odbrambeno politička budućnost Nemačke će na taj način još više opteretiti državni budžet. Toga je svesna i Karin Evers-Majer, SPD-ov stručnjak za budžet. "Moja prognoza, kao i svih drugih stručnjaka jeste da budžet odbrane mora da se poveća. Ako želimo da ispunimo svoje obaveze koje smo preuzeli i bez znanja o tome šta želimo u budućnosti, bužet mora biti veći."

Budžet Bundesvera ostaje nepromenjen

Ove sedmice je održana takozvana sednica čišćenja saveznog budžeta za 2015. Poslanici su, između ostalog, još jednom raspravljali o drugoj po veličini stavci budžeta, a reč je o budžetu za odbranu. Rezultat je, uprkos dodatnim opterećenjima u narednoj godini, ostao na tome da se za Bundesver ponovo izdvoji 32,3 milijarde evra.

Međutim, zahvaljujući slučajnosti, ministarka Fon der Lajen nije morala da traži povećanje budžeta. Zbog poteškoća u isporuci prilikom različitih projekata naoružavanja, u planiranju budžeta za 2015. ostalo je još novca, pojašnjava stručnjak za budžet, Bartolomeus Kalb iz CDU. "Poznate su vam poteškoće koje smo imali kod Pume, malog oklopnog vozila. Imamo kašnjenja sa isporukom cisterni i sa helikopterima. I to sve naravno utiče na budžet. Mi ne možemo da platimo račune za materijale i opremu koju još nemamo."

U predstojećem budžetu za odbranu ta opterećenja će se osetiti. Ali biće i dodatnih stavki, koje će neizbežno izazvati srednjoročno povećanje budžeta, smatra Kalb: "Mi, pored tih velikih sistema, imamo i zagušenje u segmentu takozvanog održavanja opreme i sredstava, gde se upravo i sada povećavaju naši troškovi, a potom će uslediti određeni odliv novca za to."

I BND treba novac

Budžet za odbranu nije jedina stavka koja treba da bude veća. Stoga će, pre nego što Bundesver bude slao vojnike u misije u inostranstvu, vlada morati da zna koliko može da bude opasan neki zadatak. Što znače da je u svemu tome važnu ulogu igra i obaveštajna služba (BND), koja će onima koji donose odluke proslediti važne informacije o kriznim područjima.

Određene javne subvencije za BND su između 2008. i 2014. povećane za 28 odsto. U narednoj godini bi trebalo da porastu i do 615 miliona evra. U poređenju sa budžetom Bundesvera i njegovih 32,3 milijarde evra to izgleda prilično malo. Ali baš u maniru tajne službe BND, ne otkriva sva svoja sredstva i odakle ona dolaze.

Prikriveni finansijski izvori BND-a?

Stručnjak za rad obaveštajnih službi, Erih Šmit-Enbom pojašnjava odakle dolazi novac za finansiranje BND-a. "Na prvom mestu je reč o Saveznom ministarstvu odbrane. U prvom redu se finansiranje odvija plaćanjem vojnika, koji rade za obaveštajnu službu, a trenutno je to oko 800 radnih mesta. To se radi i tako što se sredstvima Bundesvera finansira rad tehničkih ustanova BND-a." Kada je reč o satelitskim izviđanjima i tu Bundesver nosi najveći teret. Uglavnom BND određuje gde će se koristiti špijunski sateliti, pojašnjava Šmit-Enbom.

Jedan deo svojih izdvajanja BND prebacuje i na nemačke borbene snage. To je još jedan argument za rast budžeta za odbranu. Inače je Bundesvehr i jedan od glavnih profitera od informacija koje šalju obaveštajne službe. Bivši predsednik BND-a Hans Georg Vik je u suštini potvrdio da BND iz drugih izvora dobija novac, ali zbog poverljivosti informacija nije hteo da kaže ništa konkretnije.

Vik, baš kao i Šmit-Enbom, veruje da će BND-u u budućnosti biti potrebno više novca kako bi bio u poziciji da informiše saveznu vladu o sve većim krizama. "Vreme u kome se moglo živeti od mirnih dividendi, a koje je nastupilo po okončanju Hladnog rata, sada je iza nas", kaže Vik. "Danas se novi rizici ne pojavljuju samo na Krimu i u istočnoj Ukrajini, već pre svega na Bliskom istoku. Islamska država je takoreći inkarnacija pretnje za kompletno područje i to vodi ka tome da se sredstva za rad tajne službe povećavaju."