Sve više ljudi širom sveta uzima tablete vitamina i minerala, jer očekuju da će tako da poboljšaju svoju kožu i kosu ili pamćenje, ojačaju imuni sistem. Magnezijum, vitamin C, D, cink… Tržište je ogromno.

„Ljudi misle da su to prirodni lekovi“

Angela Klausen iz Centra za zaštitu potrošača Severne Rajne-Vestfalije, decenijama se bavi tim pitanjem:

„Problem je u tome što mnogi ljudi doživljavaju suplemente kao neku vrstu prirodnog leka i koriste ih za lečenje ili ublažavanje bolesti. No, svrha suplemenata je samo da dopune gradivne blokove koje ne dobijamo dovoljno hranom.“

Ako potrošači kupuju suplemente koji im nisu od koristi, u najboljem slučaju troše novac na gluposti.

Šta može da bude opasno?

Ali, neke supstance takođe mogu biti štetne, ako se uzimaju u prevelikim dozama – kao vitamin D, jod ili selen. Osim toga, suplementi su mnogo manje kontrolisani, upravo zato što nisu lekovi.

Zbog toga suplementi ne sadrže uvek sastojke ili njihovu količinu koja je navedena na pakovanju. Takođe često se nađu i opasne i zabranjene supstance.

Društvene mreže

Još manje se kontroliše šta se na društvenim mrežama govori o suplementima. Svuda ima pogrešnih tvrdnji, kako je pokazalo nasumično ispitivanje stotina postova iz 2021.

DW je pretražio društvene mreže u potrazi za izjavama o suplementima i analizirao tri slučaja.

Primer broj 1: Pametniji zahvaljujući Ginku, Bacopa monieri, L-teaninu i magnezijum L-treonatu?

Tvrdnja: U ovom videu sa otprilike 1,7 miliona pregleda, TikTokerka tvrdi: „Nisi glup, samo ti je loša cirkulacije u mozgu, što te sprečava da se fokusiraš i koncentrišeš. To takođe vodi do lošeg pamćenja.“ Po njoj, tu najbolje pomažu četiri suplementa: Ginko, Bacopa monieri, L-teanin i magnezijum L-treonat.

DW konstatuje: to je pogrešno

Nutricionista Friderike Šmit sa Univerziteta u Libeku je pogledala video za nas i kaže: „TikTokerka pominje vrlo specifične metaboličke mehanizme i na početku deluje kompetentno. Ali u stvarnosti, za mnoge preparate „zapravo ne znamo kako deluju i da li uopšte pomažu“.

Na primer, jedna tvrdnja u videu je da ekstrakt biljke Bacopa monnieri povećava nivoe neurotransmitera acetilholina u mozgu, što poboljšava performanse pamćenja. „To je nategnuto. Još uvek nije napravljena metodički dobra studija, a kamoli nekoliko, u kojoj su ljudi dobijali ovaj biljni ekstrakt, imali više acetilholina u mozgu i onda mogli bolje da pamte.“

Korišćenje studija koje zapravo imaju mali značaj je redovna pojava kada se promovišu suplementi, kaže Angela Klausen: „Predstavljene studije su generalno, u odnosu na proizvod – katastrofa“.

Sve u svemu, izjave Tiktokerke su sve samo ne naučno utemeljene. Nije dokazano da njena „top 4 suplementa“ povećavaju performanse mozga kako ona opisuje.

Primer broj 2: Čudotvorni lek kurkuma?

Tvrdnja: Prema ovom video-snimku na španskom jeziku sa preko 1,5 miliona pregleda, kurkuma, kao prah rastvoren u vodi, pomaže u lečenju kožnog ekcema. Takođe se kaže da detoksikuje telo, sprečava artritis i smanjuje rizik od raka. Slične tvrdnje možete pronaći ovde i ovde.

DW konstatuje: to je pogrešno

Mada se kurkumi kao začinu odavno pripisuju dobra svojstva kada se radi o varenju: „Sve ove tvrdnje su nedopustive, studije to ne podržavaju“, kaže Angela Klausen. Postoje studije o sastojku kurkumina. Ali ne postoje „zlatne standardne studije“ za ekstrakte koji se koriste u proizvodima, koji nisu precizno definisani.

Studije su samo pokazale da u epruveti - određeni ekstrakt kurkume u određenoj dozi ima antiinflamatorno dejstvo. Ali takvi efekti se mogu odnositi samo na ovaj ekstrakt u upravo ovoj dozi, a ne na kurkumu u celini. I još: kod ljudi može da bude sasvim drugačije nego u laboratoriji.

Nutricionista Šmit takođe objašnjava: „Daleko smo od toga da kažemo da kurkuma definitivno pomaže. Poseban problem je to što je kurkumin veoma reaktivan, stupa u interakciju s mnogim drugim supstancama u laboratoriji i otuda njegov navodni efekat protiv toliko različitih bolesti i problema. Ali, to ne mora da ima veze sa efektom na ljude.“

Primer broj 3: Bolja koža, kosa, nokti i zglobovi zahvaljujući kolagenu?

Tvrdnja: Kolagenu se na društvenim mrežama pripisuje mnogo pozitivnih stvari: po ovom videu, on jača kožu, nokte, kosu, a prema ovom TikTok-klipu, a takođe je dobar i za zglobove.

DW konstatuje: to je pogrešno.

Kolagen je protein koji se prirodno proizvodi u telu i važan je za kosti, zglobove, mišiće i tetive. Suplementi sa kolagenom su stoga životinjskog porekla i obično se dobijaju iz klaničnog otpada. Nije sigurno u kojoj meri naše telo može da iskoristi kolagen koji se dobija spolja. Čak i najpoznatiji navodni efekat kolagena – podmlađivanje kože – prema meta-studiji iz 2023. zahteva dalja istraživanja.

„Kolagen u EU nije odobren ni za jedno od tih obećanja, a svakako ne za zdravlje zglobova“, kaže Angela Klausen. Centrala za zaštitu potrošača je 2022. čak dobila proces protiv proizvođača „Glow25 Collagen Pulver“ da ne sme da tvrdi da će konzumiranjem tog proizvoda „kosti i zglobovi biti zdraviji“. Proizvođač je takođe priznao da nisu tačna obećanja u vezi s kožom, kosom i noktima. Ipak, na mreži postoji mnogo postova s odgovarajućim izjavama.

Zaključak: Potrošači su prevareni

Kada su u pitanju suplementi, nije lako odvojiti laž od istine. Sve u svemu, izjave na društvenim mrežama su često preuveličane, nenaučne ili čak zabranjene. Naravno, suplementi kao što je gvožđe, mogu biti korisni ako imate nedostatak gvožđa. Ali „u mnogim slučajevima jednostavno vidimo da ljudi troše novac na stvari koje im nisu potrebne“, kaže Friderike Šmit. Prosto je „primamljiva ideja da sa nekoliko kapsula možete učiniti nešto za svoje zdravlje“.