1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

Koliko su LGBT-osobe bezbedne u Nemačkoj?

15. septembar 2022.

Više homofobnih i transfobnih napada, mnogo nerasvetljenih slučajeva, a nedavno i ubistvo jedne transrdone osobe. Sve to ponovo je pokrenulo debatu o bezbednosti LGBT-osoba u Nemačkoj.

Cveće i sveće u Minsteru, u znak sećanja na ubijenog Maltea C.
Cveće i sveće u Minsteru, u znak sećanja na ubijenog Maltea C.Foto: Ying Tang/NurPhoto/picture alliance

U tri nemačka grada, Minsteru, Augsburgu i Bremenu, nedavno su zabeleženi brutalni napadi na LGBT-osobe. Jedan se završio tragično po trans-muškarca Maltea C. Tokom Parade ponosa u Minsteru, Malte C, je stao u odbranu grupe lezbejki koje je jedan muškarac maltretirao i vređao. Muškarac ga je potom udario, a Malte je pao na zemlju i udario glavom u asfalt, pri čemu je zadobio tešku povredu glave. Šest dana je bio u komi i na kraju je preminuo.

Incident je izazvao burne reakcije. Kopredsednica Socijaldemokratske partije Nemačke (SDP) Saskija Esken poručila je na Tviteru: „Ovaj čin je brutalan podsednik da se nasilje i mržnja nad LGBT-osobama nastavlja. Svake nedelje. Svakog dana.“

U stvari, statistički gledano, svakog dana se u Nemačkoj prijave po dva anti-LGBT napada. Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova navodi da je taj broj u stvarnosti i mnogo veći. Udruženje lezbejki i homoseksualaca (LSVD) i policija procenjuju da se oko 90 odsto napada ne prijavi.

Mnogi napadi povezani su sa Prajdom i Alfonsoa Pantisana iz LSVD to ne iznenađuje. „Vidljivost uvek znači opasnost. Prema tome, moramo biti iskreni i reći: svako okupljanje kvir-osoba u javnosti, njih na žalost dovodi u opasnost.“

Parada ponosa u Drezdenu, septembar 2022.Foto: Robert Michael/dpa/picture alliance

Pogrešno je, međutim, problem ograničavati na događaje oko Prajda, naglašava Pantisano u izjavi za DW. „Ti napadi se dešavaju svakog dana u nedelji, u bilo koje doba dana, u bilo kojoj ulici. Dešavaju se u metrou, autobusu, u školskom dvorištu, u kompanijama, klubovima, tržnim centrima. Možda zvuči dramatično, ali na žalost mi nikada nismo sigurni“, kaže Pantisano.

Savezna kriminalistička policija anti-kvir zločine od 2020. beleži i u kategoriji „rod/seksualni identitet“. Do tada su oni vođeni samo u kategoriji „seksualna orijentacija“. U obe kategorije, broj prijavljenih slučajeva značajno je povećan – za 50 odsto u prvoj, odnosno 66 odsto u drugoj kategoriji. Napadi na transrdone osobe ne vode se u posebnoj kategoriji.

Za Pantisana iz LSVD, uvođenje novih kategorija nije put ka većoj transparentnosti: „Na kraju je sve to u stvari nasilje. Ako je neko napadnut zato što je trans ili zato što dva muškarca šetaju gradom držeći se za ruke, uvek se radi o činu zločina iz mržnje prema kvir-osobama.“

Evroprajd u Srbiji – hoće li ipak biti šetnje?

03:46

This browser does not support the video element.

Problematično je i to što se u Berlinu registruje natprosečno mnogo slučajeva takvih slučajeva. To međutim znači da se u ostatku Nemačke anti-kvir napadi još uvek kao takvi ne pojavljuju u statistikama. „Ako sam u Minhenu, Štutgartu ili Frankfurtu i izjavim u policiji da sam napadnut jer sam gej, to će tamo biti registrovano kao fizički napad, ali pozadina neće biti zabeležena i taj napad neće ući u statistiku“, kaže Pantisano. U  Berlinu je, dodaje, drugačije – policija je tamo veoma dobro obučena.

Motivi nasilja

Smrt Maltea C. u Minsteru pokrenula je i debatu o počiniocima takvih napada. U nekim slučajevima to su mladi muškarci, od kojih su neki muslimani ili migrantskog porekla. Stručnjak za islam Ahmad Mansur u izjavi za list „Bild“ komentarisao je informacije da je napad na Maltea C. počinio Čečen: „Među Čečenima je rasprostrana mržnja prema homoseksualcima, ali i među muškarcima iz Avganistana ili iz Sirije. Migracije iz tih zemalja dovode i do povećanja homofobije u Nemačkoj.“

Oskudni podaci Savezne kriminalističke policije pokazuju da su trans-osobe kao što je bio Malte C. u opasnosti od stranih i verskih ideologija, ali pre svega iz desničarskog miljea. I one napade u kategoriji „rod/seksualni identitet“ i one koji se vode pod „seksualna orijentacija“, najčešće u počinili ekstremni desničari. Ipak, najveći broj napada ne može se klasifikovati, što sugeriše da je to problem koji dolazi iz svih delova društva.

Političari reaguju, ali samo delimično

Smrt Maltea C. u Minsteru definitivno je uzdrmala politiku. Komesar nemačke vlade za LGBT-zajednicu Sven Leman, nedavno je raznim udruženjima poslao nacrt akcionog plana protiv transfobije i homofobije – što su ta udruženja odavno zahtevala.

Taj plan, međutim, nije dovoljno ambiciozan, smatra Pantisano. Nemačka zaostaje za drugim zemljama, npr. po pitanju zakona o samoopredeljenju za trans osobe ili mogućnosti homoseksualaca da daju krv, što im u Nemačkoj još uvek nije svuda dozvoljeno. Države poput Malte ili Argentine po tim pitanjima su naprednije.

Sahrana preminulog Maltea C. u MinsteruFoto: Ying Tang/NurPhoto/picture alliance

Propusta ima još: Konferencija nemačkih ministara unutrašnjih poslova je u jesen 2021. odlučila da se osnuje radna grupa za borbu protiv homofobnog i transfobnog nasilja. „Ona bi trebalo da se prvi put sastane tek sada u septembru“, kaže Pantisano. „Političari su prespavali godinu dana. U Nemačkoj vole da se pretvaraju da su za različitost. Ali, ja mislim da mi u Nemačkoj imamo problem s različitošću. I moramo njime da se pozabavimo.“

Odatle i pitanje koje Pantisana sve do danas muči: da li je smrt Maltea C. mogla da se izbegne, da se s tom radnom grupom nije razvlačilo čitavih godina dana.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.