Odnosi između Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država tokom mandata Donalda Trampa nisu bili najbolji. Kada je Džo Bajden preuzeo dužnost 2021. godine, obe zemlje trudile su se da obnove odnose, oslanjajući se na svoje istorijske veze, zajedničke bezbednosne interese i vrednosti. Ali, to nije bilo lako.

SAD su oduvek bile izrazito kritične prema projektu gasovoda Severni tok 2, koji je trebalo da gas dovodi direktno iz Rusije u Nemačku. To je bilo neuobičajeno među prijateljima. Osim toga, pritisak SAD na Nemačku da isključi kineske telekomunikacione kompanije Huavei i ZTE iz svojih 5G-mreža doveo je Nemačku u neugodnu poziciju.

Nakon toga usledio je katastrofalan i za evropske saveznike iznenađujući potez: povlačenje američkih jedinica iz Avganistana u avgustu 2021. godine. Odlazak Angele Merkel s dužnosti nemačke kancelarke iste godine takođe je doneo promene. Njen naslednik Olaf Šolc već se nekoliko puta sastao s Bajdenom i uvek je naglašava koliko su važni dobri bilateralni odnosi.

Ali, kakvi su danas transatlantski odnosi, uoči predsedničkih izbora u SAD? Oko kojih tema se SAD i Nemačka slažu, a gde bi moglo da bude prostora za napredak?

Koordinisano delovanje

Jedan od najvećih sukoba između Nemačke i bivšeg američkog predsednika Trampa bile su nedovoljni nemački izdaci za NATO i odbranu generalno. Dugo su se Nemci opirali izdvajanju dva odsto bruto nacionalnog dohotka za vojsku.

Ali, sve se promenilo nakon što je Rusija u februaru 2022. godine napala Ukrajinu. Tada je i Nemačka shvatila potrebu za promenom u svojoj politici odbrane i bezbednosti.

SAD su se pokazale kao pouzdan saveznik i najveća podrška Ukrajini, a sledi ih Nemačka. Nekoliko dana nakon ruske invazije, Šolc je održao emotivan govor u kojem je govorio o „prekretnici“. Za Nemačku, koja je do tada u odbrambenoj politici bila pasivna, najava posebnog fonda od sto milijardi evra za Bundesver bila je značajna promena.

Berlin je podržao razne sankcije SAD protiv Rusije i sarađivao u osetljivim razmenama zatvorenika.

Ruski gas više nije glavni izvor energije za Nemačku i zemlja sada uvozi tečni prirodni gas (LNG), između ostalog i iz SAD.

Vojna moć i dalekometne rakete

Što se tiče rata u Gazi, stavovi obe zemlje su slični. I jedna i druga podržavaju Izrael i ulažu velike diplomatske napore za postizanje dugoročnog primirja.

Jedna tačka neslaganja između Vašingtona i Berlina mogla bi da bude povećano vojno prisustvo SAD u Nemačkoj. Trenutno je u zemlji stacionirano više od 35.000 aktivnih pripadnika američke vojske, što je više nego u svim ostalim članicama Evropske unije zajedno.

Od početka 2026. godine, SAD planiraju da u Nemačkoj ponovo stacioniraju dalekometne rakete, prvi put od 1990-ih. Te rakete ne bi služile samo za zaštitu Nemačke, već i za zaštitu istočnih članica NATO, poput Poljske i baltičkih država. Ta odluka doneta je bez rasprave u Bundestagu, a kritikovana je ne samo od strane ekstremne desnice i levice, već i od nekih članova vladajuće koalicije.

Ekonomski interesi

Ekonomski, dve zemlje usko su povezane. SAD je najveći trgovinski partner Nemačke, a nemačke firme su s više od 900.000 radnih mesta treći najveći strani poslodavac u SAD, prema podacima nemačke ambasade u Vašingtonu.

Oko 85 odsto Amerikanaca i 77 procenata Nemaca smatraju odnose između dveju zemalja dobrim, navodi se u istraživanju Pju riserč centra i Fondacije Kerber objavljenom krajem prošle godine.

Istraživanje pokazuje da većina građana u obe zemlje rastući uticaj Kine vidi kao štetan. Sedam od deset Amerikanaca smatra Kinu ozbiljnom pretnjom za svoju ekonomiju i bezbednost. U Nemačkoj oko polovina ispitanih Kinu smatra ekonomskom pretnjom.

Nemačka je nedavno sledila primer SAD i izbacila kineske firme iz svojih 5G-mreža. Kao SAD, i Nemačka povećava svoje kapacitete za proizvodnju čipova kako bi postala manje zavisna od stranih kompanija. To se posebno odnosi na TSMC iz Tajvana, u slučaju da Kina napadne tu zemlju.

SAD bi volele da Nemačka zauzme stroži stav prema Kini kako bi obuzdala njen ekonomski uticaj. Pritom Vašington želi da bude uzor i već je najavio nove stroge carine na kineske električne automobile. Ali, tek što je Evropska unija najavila sopstvene carine, Nemačka se povukla, u strahu od odmazde protiv sopstvene automobilske industrije.

Drugi mandat Trampa bio bi izazov

I ubuduće ne bi trebalo da budu teško pronaći zajedničke interese SAD, Nemačke i Evropske unije. S predsednicom Kamalom Haris stvari bi verovatno ostale iste kao što su bile poslednje četiri godine. Nemci to opciju priželjkuju, ali nemačka vlada se priprema i za mogućnost drugačijeg ishoda izbora.

Pobeda Trampa imala bi ozbiljne posledice za američku podršku Ukrajini i snagu američkih trupa stacioniranih u Evropi. Bivši predsednik često je dovodio u pitanje vrednost transatlantskih odnosa i Evropu smatrao ekonomskim konkurentom. Rezultat bi mogao a bude manje suradnje, više carina ili čak trgovinski rat.

„Tramp 2.0 značio bi još drastičniji raskol u transatlantskim odnosima nego u periodu 2017-2020“, piše Rahel Tauzendfrojnd u članku o američkim izborima objavljenom u septembru. Ona je viša naučna saradnica u trustu mozgova Nemački savet za spoljne odnose i uverena je da Berlin mora da se ponudi kao koristan partner za transatlantsku bezbednost i globalnu strategiju, bez obzira na ishod izbora, jer u velikoj meri zavisi od SAD kada se radi o sopstvenoj bezbednosti.

Nemačka je u prošlosti često činila ustupke SAD kako bi stvari funkcionisale. Čini se da je ta taktika korisna za obe strane i ona se verovatno neće promeniti. Jer, čak ni u bliskim prijateljstvima, partneri nisu uvek na istom nivou.

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku