1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
DruštvoNemačka

Koliko su Nemci zadovoljni demokratijom?

27. april 2023.

Rat u Ukrajini, klimatske promene, inflacija, korona… Uprkos mnogim krizama, demokratija u Nemačkoj je snažna. To iznenađuje čak i stručnjake. Ipak, oni su i zabrinuti.

Srce demokratije: zakoni se donose u plenarnoj sali nemačkog Bundestaga
Srce demokratije: zakoni se donose u plenarnoj sali nemačkog BundestagaFoto: Jens Krick/Flashpic/picture alliance

Skoro polovina ljudi u Nemačkoj je prilično ili veoma zadovoljna stanjem demokratije. Nešto više od polovine je manje zadovoljno ili uopšte nije zadovoljno. Da li je čaša polupuna ili poluprazna? To pitanje postavlja i Fondacija Fridrih-Ebert (FES), koja je naručila studiju o poverenju u demokratiju u vremenima krize.

Poverenje u demokratiju poraslo od 2019.

Generalna direktorka fondacije, Sabine Fandrih, najpre govori o onome što smatra pozitivnim: demokratija se pokazala boljom i snažnijom „nego što bi se moglo pretpostaviti s obzirom na mnoge krize“. U poređenju sa prvim istraživanjem iz 2019. godine, došlo je čak do „blagog povećanja“ poverenja. Tada je 46,6 odsto građana imalo poverenja u demokratiju, a sada ih ima 48,7 odsto.

Ipak, može se reći da je većina ostalih nezadovoljna – više od 50 odsto. Skepticizam prema demokratiji je najveći među ljudima sa nižim nivoom obrazovanja i niskim primanjima. Pored toga, primetno je da je na istoku poverenje u demokratiju znatno niže nego na zapadu zemlje.

„Vrata za populiste“

U tom kontekstu, Sabine Fandrih je zabrinuta za društvenu koheziju. S obzirom na složene krize i široko rasprostranjenu nesigurnost među stanovništvom, želja za jednostavnim odgovorima raste. „Naravno da su to vrata za populiste“, kaže generalna direktorka Fondacije Fridrih Ebert, koja je politički bliska Socijaldemokratskoj partiji Nemačke (SPD).

I istraživački tim predvođen politikologom Frankom Dekerom najpre ističe pozitivne aspekte: „Ako to uporedimo sa drugim evropskim zemljama, onda je situacija kod nas u Nemačkoj prilično dobra“.

AfD slabija u odnosu na druge evropske desničare

Naučnik sa Univerziteta u Bonu, Frank Deker, ukazuje na rezultate koje na izborima i u anketama beleži desničarsko populistička Alternativa za Nemačku (AfD). Širom Nemačke ta stranka u proseku ima oko 15 odsto podrške, dok u nekim drugim evropskim zemljama slične stranke osvajaju 30 do 40 odsto glasova.

Slobodarska partija Austrije (FPO) je prema anketama najjača stranka. „Tamo su ljudi mnogo više zabrinuti za opstanak demokratije“, kaže Deker, misleći na podršku skoro 30 odsto birača. U Francuskoj je Marin Le Pen osvojila 40 odsto glasova na predsedničkim izborima. „A u Italiji je formirana desničarska vlada koju predvodi postfašistkinja.“

Da li je Nemačka podeljena?

Imajući to u vidu, u Nemačkoj stvari objektivno izgledaju prilično dobro, bez obzira na subjektivna osećanja ljudi. Na osnovu rezultata studije, Deker ne vidi tako veliku podeljenost u društvu kao što je u SAD. On govori o „radikalizaciji margina“.

Kao indikaciju za to, on navodi sve veću naklonjenost teorijama zavere: negiranje klimatskih promena i korona pandemije, tvrdnje o navodnoj velikoj zameni stanovništva putem imigracije ili „Zapad je kriv za rat u Ukrajini, jer su Rusija i Putin isprovocirani“. U takve priče veruje između 18 i 36 odsto građana.

Sličnosti između Istočne Nemačke i Istočne Evrope

Franka Dekera ne iznenađuju ponekad velike razlike između Istoka i Zapada, čak i više od 30 godina nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke, 1990. godine. Istočne savezne pokrajine koje su se tada priključile se mogu uporediti sa drugim postkomunističkim društvima u centralnoj i istočnoj Evropi.

I tamo postoje jasne razlike u odnosu na Zapad, kaže istraživač demokratije, misleći na uspeh desničarskih populističkih vladajućih partija kao što su „Fides“ u Mađarskoj ili „Pravo i pravda“ u Poljskoj. „Tamo postoje veoma jake političke i kulturne sličnosti sa istočnim Nemcima“, kaže Frank Deker.

Nada da će biti manje histerije na društvenim mrežama

I šta treba uraditi da građani Nemačke budu više zadovoljni demokratijom? O tome razmišljaju i stručnjaci sa Univerziteta u Bonu i iz Fondacije Fridrih Ebert. Generalna direktorka FES-a Sabine Fandrih smatra da je potreban smireniji diskurs, posebno na društvenim mrežama, kao i više političkog obrazovanja.

Kada je reč o demokratiji, ali i zaštiti klime i saobraćaju, Frank Deker rešenje vidi u većem angažovanju takozvanih saveta građana. Nada se da bi to dovelo do „raznovrsnosti perspektiva“. On, međutim, ne bi išao tako daleko „da mesto institucija zauzmu saveti građana.“

Mnogi su za više direktne demokratije

Frank Deker smatra da bi takvi saveti na lokalnom nivou trebalo da budu pomoć i dopuna. „Ali obavezujuće odluke na kraju treba prepustiti parlamentu i vladi. Zalaganjem za predstavničku demokratiju on, međutim, zastupa manjinsko mišljenje. U studiji koju je vodio, samo trećina ispitanika je podržala taj oblik vladavine.

Gotovo 47 odsto ispitanika se izjasnilo za direktnu demokratiju, u vidu referenduma o svim važnim političkim i društvenim pitanjima. Oko 19 odsto ispitanih želi takozvanu ekspertokratiju, u kojoj bi o sudbini Nemačke presudno odlučivali stručnjaci iz nauke, privrede i drugih oblasti.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.