Novinar poziva svog informanta da mu dostavi važne informacije o nacionalnoj obaveštajnoj agenciji. Informant dostavlja kompromitujuća dokumenta elektronskom poštom. Informant želi da ostane anoniman, ali njihov razgovor snimio je operater mobilne telefonije. Nacionalna obaveštajna agencija pristupa podacima i počinje da vrši pritisak na novinara i informanta. Takvi slučajevi zabrinjavaju borce za zaštitu podataka u Nemačkoj, jer oni kompromituju slobodu štampe, a Nemačka ionako po tom pitanju ima lošu istoriju.

Mediji su bili pod strogom kontrolom tokom nacističkog režima tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka, a potom, u Istočnoj Nemačkoj (DDR), pod šapom vlade. Država je sada veoma oprezna po pitanju očuvanja slobode štampe.

Istorijski muzej „Haus der gešihte“ u Bonu, nekadašnjem glavnom gradu Zapadne Nemačke, prati nemačku istoriju cenzurisanja i slobode štampe u sklopu izložbe „Pod pritiskom! – Mediji i politika“.

Kroz približno 900 eksponata, predstavljena je istorija nemačke štampe, s fokusom na dolazak digitalizacije i njenim uticajem na istraživačko novinarstvo danas. Na izložbi se, između ostalog, mogu videti kolekcija naslovnih strana magazina i dnevnih novina od 1993. godine, policijska oprema iz takozvane afere „Špigel“ iz 1962. godine, obeležja s protesta i autentični mobilni telefon kancelarke Angele Merkel koji je bio prisluškivan tokom skandala sa Nacionalnom bezbednosnom agencijom SAD u avgustu 2013. godine.

Cenzura tokom dva totalitarna režima

Najdramatičniji period cenzure štampe u Nemačkoj desio se tokom nacističkog režima. U to doba, svi mediji morali su da sarađuju s nacistima „u cilju zaštite ljudi i države“. To je vladajućoj stranci bila olakšavajuća okolnost za širenje propagande, od antisemitskih tekstova u novinama, do emitovanja strastvenih Hitlerovih govora na radiju. Tokom vladavine nacista bilo je zabranjeno slušati „neprijateljske medije“ iz inostranstva, a oni koji su to činili završavali su u koncentracionim logorima.

Po završetku Drugog svetskog rata 1945. godine, Saveznici su odmah zatvorili sve novine i u Zapadnoj i Istočnoj Nemačkoj kako bi sprečili širenje ostataka nacističkog uticaja. Novinari i izdavači koji su se visoko kotirali u nacističkim strukturama bili su izbačeni iz novinarske profesije. Zauzvrat, Saveznici su osnovali nove, nacionalne novine i proveravali svaki članak pre njegovog objavljivanja, kako bi izbegli širenje nacionalsocijalističkih ideja, barem na zapadu.

Kada je osnovana 23. maja 1945. osnovana Savezna republika Nemačka, sloboda mišljenja i štampe upisana je u „Osnovni zakon“ – novi ustav. Međutim, to nije bio slučaj na istoku. Da biste nešto objavili u komunističkoj Istočnoj Nemačkoj, morali ste imati zvanično odobrenje države i to su mogle da čine samo odabrane organizacije. Sloboda štampe se pominje u ustavu Istočne Njemačke, ali veoma šturo.

Internet

Ali sprovođenje te odredbe nije išlo glatko ni u Zapadnoj Nemačkoj. Nemački nedeljnik „Špigel“, poznat po istraživačkom novinarstvu, desetog oktobra 1962. godine objavio je članak o tome kako Nemačka ne bi bila u stanju da odbrani Evropu u slučaju trećeg svetskog rata. Glavni urednik Rudolf Augštajn i drugi novinari „Špigla“ uhapšeni su zbog sumnje da su izvršili krivično delo izdaje. Nemački studenti protestvovali su protiv onoga što su smatrali napadom na slobodu štampe i ogorčenje se proširilo.

Nakon ujedinjenja 1990. godine, mediji Zapadne Nemačke veoma brzo su se proširili i na istoku. Od tada je broj nezavisnih magazina, novina i televizijskih emitera smanjen, a internet-novinarstvo je eksplodiralo. Politički tok-šou programi, blogovi i društvene mreže danas značajno doprinose javnom diskursu i kreiranju javnog mnijenja.

Digitalna revolucija dovela je mnoge teme u centar pažnje javnosti. U junu 2013. godine, „zviždač“ Edvard Snouden obelodanio je da je Američka obaveštajna služba NSA prisluškivala brojne šefove država, uključujući i nemačku kancelarku Angelu Merkel. NSA je prikupljala podatke od „običnih“ građana i lidera širom sveta, pravdajući se da je to bilo neophodno kako bi bili sprečeni teroristički napadi.

Nemačka spremna da zadrži više podataka

Dok je interesovanje javnosti za zaštitu podataka i dalje veoma snažno u Nemačkoj, u Nacrtu zakona o čuvanju podataka zahteva se od davalaca internet-usluga da podatke o telefonskim pozivima i IP-adresama čuvaju dva i po meseca. Lokacija mobilnog telefona čuvala bi se četiri sedmice. Predlog zakona razmatra nemački parlament i mogao bi da stupi na snagu već tokom ovog meseca.

Indeks slobode govora 2015, koji su objavili „Reporteri bez granica“, Nemačku stavlja na 12. mesto kada je u pitanju sloboda štampe. Prema njihovom izveštaju, radno okruženje za novinare je povoljno, ali ukazuje se i na to da je vlada pratila novinare koji istražuju teme povezane s desničarskim ekstremizmom. Ukoliko predlog zakona o čuvanju podataka bude usvojen, nemačka bi mogla da padne listi Indeksa slobode štampe.