DW: Ankete – makar one koje se predstavljaju u ruskim medijima – pokazuju podršku od skoro 90 odsto za poteze Vladimira Putina u ukrajinskoj krizi. Da li osećate tu podršku kada izađete na ulicu ili razgovarate sa ljudima?

Zorana Bojić: Uglavnom osećam. Prema tim istim anketama, manje od petine stanovništva Rusije nije za princip Krim je naš. To primetim na svakom koraku – posebno jer ja spadam u tu manjinu. Izbegavamo razgovore sa ljudima koji su suprotnog mišljenja. Jednostavno, većina misli da treba iskoristiti situaciju u kojoj je Ukrajina, i oduzeti joj teritoriju.

DW: Zašto izbegavate razgovor sa neistomišljenicima? Da li ste imali problema zbog svog stava?

Bojić: Nije bilo konkretnih problema, ali jeste rasprava. Recimo, jednom komšiji sam rekla da aneksija Krima nije u redu, da je pogrešno bratskom narodu oduzimati parče teritorije. Odgovorio mi je da smo moj suprug i ja neprijatelji Rusije i da se to u komšiluku oduvek znalo. Tako se završila rasprava, jasno Vam je da tu pravog razgovora i ne može biti.

DW: Otkud takva isključivost kod većine Rusa?

Bojić: To je mahom posledica gledanja televizija – državnih, ili privatnih pod državnim uticajem. Tu se vodi masovna PR akcija za podršku akcijama Kremlja u odnosu na Ukrajinu, a sve začinjeno antizapadnom retorikom. Prošle godine su Rusi gledali televiziju u proseku pola sata dnevno, a sada je to gotovo udvostručeno. To se naravno odražava u stavovima građana.

DW: Da li igde može da se pročita ili čuje reč kritike?

Bojić: Može, ja recimo želim da na internetu tražim komentare i blogove i saznam šta se dešava. Veliki broj ljudi koristi internet, ali šta oni rade? Dopisuju se preko Fejsbuka ili ruske socijalne mreže, slušaju muziku, kupuju… tamo se ne traži drugačija politička informacija. Rusi inače nisu preterano politički angažovani, njihov je stav da se stvari ionako rešavaju bez njih.

DW: Živeli ste u Srbiji kada je bila pod sankcijama devedesetih… možete li da uporedite situacije, sankcije, autokratski režim?

Bojić: Kao novinarka, mogu odmah da Vam kažem da smo devedesetih u Srbiji imali više medijskih sloboda nego što danas postoji u Rusiji. Imali ste opozicionu televiziju Studio B ili Radio B92 i još neke stanice koje su prenosile i drugu stranu. Ovde je danas sve blokirano, osim delimično interneta mada država i tamo zalazi. Srbija devedesetih i Rusija danas su potpuno uporedive i po antizapadnoj histeriji, fotomontažama, situaciji u kojoj je opozicija.

DW: Sredinom sedmice je Rusija zabranila uvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU. Bili ste verovatno ovih dana u prodavnici, ima li još jabuka iz Poljske?

Bojić: Sva roba koja je bila pre tri dana, i dalje je u rafovima samoposluga jer postoje zalihe. Pitanje je koliko će te zalihe potrajati. Neki stručnjaci čija sam mišljenja čitala, kažu da će se posledice sankcija osetiti već na jesen.

DW: Da li se plašite toga?

Bojić: Naravno da se plašim, strah postoji u mojoj porodici i među prijateljima. Navikli smo da kupujemo određenu robu – norvešku ribu, italijanske morske plodove, jabuke ili povrće iz EU. I ne samo to – priča se da će inflacija skočiti do deset odsto. Uznemirujuće je ukupno stanje u državi. Ne znamo šta će još ova vlast učiniti. Ovih dana je recimo ograničeno korišćenje bežičnog interneta, da biste se u restoranu ili parku priključili na internet, morate da ostavite podatke iz pasoša. Sve je to došlo nekako neočekivano – Rusija od pre pola godine nije ista ova Rusija od danas.

DW: Ideja sankcija je da neki izolovani režim počne da gubi podršku u narodu, pa da onda preispita svoje postupke. Da li je uopšte zamislivo da Putin u dogledno vreme izgubi podršku?

Bojić: Podrška može jedino da padne kada ljudi počnu da gube pare. Prvi su na udaru Putinovi prijatelji, ovi koji se bave uvozom iz EU, mada se za takve narod ne sekira mnogo jer oni ionako imaju mnogo novca. Za sada građani ne shvataju da će, bez obzira na obećanja vlasti, i sami stradati od ovih sankcija. Teško je u stvari naći dovoljno uverljivo obrazloženje što podrška Putinu i dalje raste.

DW: Možda je to kao sa podrškom već poljuljanom Miloševiću… njemu su sankcije i bombardovanje dali vetar u leđa, jer se narod osećao napadnuto. Ne ulazeći u uzroke, Rusija de facto jeste napadnuta zapadnim sankcijama.

Bojić: Rusi su manje napadnuti zapadnim sankcijama, a više sankcijama koje uvodi sama Rusija.

DW: Preformulisaću… očigledno postoji zapadni front protiv Rusije, novi hladni rat je u punom jeku.

Bojić: To se apsolutno oseća u jeziku političara i medija. Zato i ja kažem: veoma je veliko pitanje da li sistem zapadnih sankcija može da dovede do nezadovoljstva naroda u tolikoj meri da Putin promeni politiku ili da bude srušen sa vlasti.

DW: Putin izgleda nudi Rusima sa jedne strane osećaj nacionalnog ponosa, a sa druge strane nekakvo – makar privredno – oživljavanje sovjetskih vremena i dominacije. Te dve stvari – nacionalizam i nostalgija za komunizmom – trebalo bi da se isključuju?

Bojić: Prvo treba znati da Rusi zaista jesu nacionalisti – ovde je u svakodnevnoj upotrebi termin nerus. Dakle postoji u startu podela na Ruse i neruse, to su dve kategorije stanovništva. U tom kontekstu, nije čak važno ni što su Ukrajinci takođe Sloveni, u velikoj meri pravoslavni. Propaganda u Rusiji kaže da je tamo na Zapadu sve loše, a ovde sve sjajno. Mi smo velika moćna država, evo kakve imamo tenkove i avione, evo kako nam je sjajna ekonomija. Paralelno, dakle, rastu i nacionalizam i sovjetski osećaj veličine – generacije su vaspitavane u tom Sovjetskom Savezu.

*Zorana Bojić radila je kao dopisnica Dojče velea i Bi-Bi-Sija na srpskom jeziku, pisala za NIN i Vreme, a od 1997. izveštava iz Moskve za agenciju Beta.