1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Kome će Rusi da prodaju svoju naftu i gas?

13. april 2022.

Zabrinuti kako da nadoknade gas i naftu koja je stizala iz Rusije, Evropljani previđaju da je i Moskva bila zadovoljna s tako velikom i platežno sposobnom mušterijom. Ni Rusiji neće biti lako da pronađe alternativu.

Gde će ruski tankeri u budućnosti odvoziti tečni gas?
Gde će ruski tankeri u budućnosti odvoziti tečni gas?Foto: Sergei Krasnoukhov/TASS/imago images

Problemi sa ruskom gasnom mrežom u Nemačkoj

03:31

This browser does not support the video element.

Iako to ona ne voli da čuje, , Rusija je po definiciji u stvari zemlja u razvoju: ogroman deo njenih prihoda potiče od izvoza sirovina. Tu je na prvom mestu izvoz nafte i gasa, što čini čitavih 45 odsto državnih prihoda Rusije.

Kada je reč o trgovini, a pogotovo ako je unosna, onda se zaboravljaju ideološke razlike. I u vreme doba komunizma, SSSR je prodavao svoja fosilna goriva imućnoj zapadnoj Evropi, a prodaja se kasnije dodatno uvećala. Prema američkom Zavodu za statistiku trgovine energentima EIA, Rusija je od svog ukupnog plasmana u evropske države OECD 2021. godine izvezla 49 odsto svoje nafte i derivata, a gasa čak skoro tri četvrtine.

Međutim, invazija na Ukrajinu i zločini koji su počinjeni podsetili su Evropljane na to da se Moskvi teško može verovati – pa i u trgovini. Evropa je postala bolno svesna svoje zavisnosti od ruskih energenata i sada čini sve što može da što pre pronađe alternativu. Evropska komisija planira da „znatno pre 2030.“ bude potpuno nezavisna od uvoza iz Rusije.

-pročitajte još: EU može bez gasa iz Rusije?

Ništa nije „bez problema“

U strahu od hladnih radijatora, mnogi Evropljani su uvereni da će Rusi „bez problema svoju naftu i gas da prodaju Kinezima“. Energetski stručnjaci, međutim, uopšte ne misle da tu „nema problema“. Ima ih zapravo čitav niz.

Rusija i Kina: partnerstvo „bez granica“ i kada je reč o energetici?Foto: Alexei Druzhinin/Russian Presidential Press and Information Office/TASS/dpa/picture alliance

Tačno je da Rusija već sada 38 odsto svoje izvezene nafte prodaje mušterijama u Aziji, a najvećim delom u Kini. Ali, Rusija je za Kineze tek na drugom mestu po uvozu, na prvom je Saudijska Arabija, i pokušaj Moskve da istisne Saudjce s kineskog tržišta neće proći bez (tržišne) borbe.

„Najzanimljivija dinamika koju ćemo pratiti na tržištu energentima biće ruski pokušaj da se uguraju u dugogodišnje trgovačke odnose Bliskog istoka i Istočne Azije“, smatra Fernando Fereira, geopolitički analitičar u savetničkoj firmi „Rapidan“ iz Vašingtona specijalizovanoj za energente.

Drugi važan cilj Moskve svakako će biti drastično povećanje količine nafte koju prodaje Indiji. To je zemlja sa 1,38 milijardi stanovnika i treći je potrošač nafte na svetu. Ona ima i nešto sopstvene vlastite nafte, ali većinu mora da uvozi. Indija to čini najvećim delom iz Iraka, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, a na naftu iz Rusije otpada samo dva odsto indijskog uvoza.

-pročitajte još: Nemačka industrija i gas: plan za vanredne situacije

Hoće, ali po kojoj ceni?

Indija je veoma svesna svoje pozicije – to dobrim delom objašnjava da ni ta zemlja nije osudila rusku invaziju Ukrajine, već jednostavno čeka da dobije rusku naftu. Ali, što jeftinije. To se nedavno i dogodilo. Kako ukazuje Margarita Balmaceda iz Dejvisovog centra za istraživanje Rusije i Evroazije pri Univerzitetu Harvard, na tržištu su se pojavila velika pošiljka ruske nafte sa ostrva Sahalin koju je odbilo više kupaca – da bi na kraju ona završila u dve rafinerije u Indiji. Može samo da se pretpostavi koja je bila konačna cena, ali čak i sa nižom cenom, stručnjaci sumnjaju da bi Kina i Indija mogle potpuno da zamene Evropu kao kupca.

Indija je treći najveći potrošač nafte na svetuFoto: Indranil Aditya/NurPhoto/picture alliance

Fereira podseća da se odnosi u trgovini stvaraju decenijama i kaže da ni Kina ni Indija neće da naprave grešku i postanu previše zavisne od nafte iz Rusije: „Mislim da te dve zemlje nemaju nikakvog interesa da zatvore svoje tržište za naftu s Bliskog istoka samo da bi kupovale kod Rusa.“

Za Ruse postoji još jedan problem: zapadna tehnologija. Nafta je izuzetno agresivna tečnost, tako da su za njen transport, a pogotovo za vađenje, potrebni materijali i tehnologije koje je Moskva do sad dobijala sa Zapada. „Rusiji će biti veoma teško da ostane na ovom nivou eksploatacije bez pristupa zapadnoj tehnologiji“, smatra energetski stručnjak iz Vašingtona Fereira.

-pročitajte još: Prava cena američkog gasa za Evropu

Kod nafte već teško, a kod gasa...

Kod nafte dakle ima velikih problema, ali potraga za onima kojima će prodavati svoj gas umesto Evropljanima, za Rusiju će biti još i teža. Nafta se po pravilu tovari na brod i odvozi tamo gde treba, a gas mora da se doprema gasovodima – tehnologija ukapljivanja u Rusiji je još u začecima.

Putin ponosno objavljuje da se Rusija „okreće istoku“, potpisao je s Kinom 30-godišnji trgovinski ugovor. Planirana je izgradnja novog gasovoda za kinesko tržište, a dogovoreno je i da će se naplata vršiti – u evrima. Tu je takođe i Pakistan kojeg interesuje ruski gas: Rusija se obavezala da će da izgradi „Pakistanski tok“, a onda bi na kraju ruski gas trebalo i da se ukapljuje u Karačiju, odakle bi mogao da bude transportovan u sve zemlje na jugoistoko Azije. Uzgred, treba li uopšte reći da i Pakistan ćuti o ratu u Ukrajini?

Gasovod „Snaga Sibira“ već doprema ruski gas u KinuFoto: Alexandr Semenov/Gazprom

Balamceda veruje da i Indija mogla da bude zainteresovana za ruski gas, a tržište Kine bi lako moglo da prihvati i još jedan gasovod s nalazišta u Sibiru. To će, slažu se međutim stručnjaci, veoma mnogo da košta. Već i gasovod prema Pakistanu, za šta se obavezala Rusija, trebalo bi da košta oko dve milijarde dolara. I ne samo to: „To će potrajati. Kratkoročnog rešenja za ruski gas jednostavno nema. On će morati da ostane u Rusiji“, kaže Balmaceda.

Izgubljeno vreme i novac

Lako za to što će ostati gas, problem je u tome što neće stizati novac. A još će morati da se troši na izgradnju plinovoda. Pritom je gasovod specifična investicija: „Takvi projekti traže ogromna sredstva, a ako njih nema, ne događa se ništa“, kaže Balmaceda sa Harvarda. Tek kada na gasovodu bude postavljen i poslednji šraf, i plaćen poslednji cent, tek tada može da počne trgovina. Zato se postavlja pitanje: ima li Kremlj toliko novca za takva ulaganja, i istovremeno novac za vođenje rata u Ukrajini?

Stručnjaci za tržište energentima ne upuštaju se u takva nagađanja. Samo konstatuju sledeće: „Rusija više neće biti takva energetska sila kakva je danas. Ne zato što neće imati resurse, već zato što neće imati tržište ili tehnologiju za vađenje nafte i gasa“, uveren je Fereira iz američke firme konsultantske kuće „Rapidan“.

Ima li snage – i interesa za alternativu?

Balmaceda je nedavno objavila i knjigu o plasmanu ruskih fosilnih goriva na evropsko tržište i zato je oprezna: gas i naftu ne kupuju države, kupuju ih tamošnje industrije. One su uložile ogroman novac ne samo u dopremanje ruskog gasa, već i u čitavu tehnologiju.

Može li u dogledno vreme da se nađe alternativa ili će ruski energenti ipak u u nekoj budućnosti ponovo postati prihvatljivi za kupce u Evropi? „Da bi te interesne grupe odolele ruskom gasu, potrebno je da alternativni izvori i oblici energije budu tako utemeljeni u infrastrukturu, da različiti faktori u privredi imaju dugoročan interes za takve investicije“, ukazuje Balmaceda sa Harvarda.

Neki evropski lideri i dalje računaju na ruski gasFoto: ALEXANDER ZEMLIANICHENKO/AFP/Getty Images

A tu su i države koje ne veruju da imaju tu snagu da se okrenu alternativi: na primer Srbija i Mađarska, koje i dalje računaju na gas iz Rusije. Pre samo nekoliko dana mađarski premijer Viktor Orban objavio je da prihvata sve zahteve Putina i da račun za gas već ovog maja da plati u rubljama. „To jesu relativno male države“, kaže Balmaceda, „ali uznemirava činjenica da se tako nešto događa.“

Cene su se učetvorostručile i to je verovatno tek početak

02:57

This browser does not support the video element.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.