Nova hrvatska poreska reforma, iako um suštini nasleđe bivše vlade, postala je svojevrsni test za određivanje smera Plenkovićevog HDZ-a, ali i čitave Vlade. Ako su pred izbore tvrdili da su drugačiji, da žele bolju Hrvatsku, u kojoj će se bolje živeti, ni Plenković, ni ministar finansija Zdravko Marić sada ne mogu da izbegnu propitivanje onih oko 60 odsto od svih zaposlenih u Hrvatskoj, a to su oni koji zarađuju mesečno do 7.764 kune bruto (oko hiljadu evra, prim.ur).

Ako se toj masi građana koji zarađuju prosečnu platu u hrvatskoj ili još manje od nje, doda masa nezaposlenih, to je sigurno bila kategorija građana koja je najgorljivije pozivala na promene i „reforme“, pa zato ne čudi što oni sada ponudu poreske reforme posmatraju sa svoje pozicije. Da li će imati ikakve koristi od nje? Sada ili nekada kasnije?

Deo ekonomista i kreatori reforme takva pitanja smatraju „populističkim preterivanjem“ i „nerazumevanjem pravog smera reforme“, a to je, po njima, pojednostavljenje sistema, olakšavanje pozicije malog i srednjeg preduzetništva, zadržavanje kvalifikovane radne snage. Ministar Marić naglašava da se onima s manjim primanjima dalo mnogo, jer je sada mnogo veći broj građana izuzet iz tzv. poreskih makaza.

Ekonomistkinja Katarina Litva, glavna ekonomska savetnica Nezavisnih hrvatskih sindikata, ne slaže se s ministrom. U razgovoru za DW ona ističe da „predložene izmene u prevelikoj meri idu u korist onih s vrlo velikim primanjima, što se ogleda i kroz značajno veće procentualno i nominalno povećanje tih primanja“. A to nije moralo da bude tako, kaže Litva. „To se moglo izbeći drugačijim određivanjem stopa, a ne izbacivanjem najmanje i snižavanjem najveće. Ovako osmišljen sistem pogoduje isključivo visokim primanjima i smanjuje progresivnost sistema. Ono što na prvi pogled deluje dobro, a odnosi se na dizanje neoporezivog dela dohotka, u suštini dodatno remeti postojeći sistem u smislu povećane nemogućnosti iskorišćavanja prava na poreske olakšice u ime izdržavanih članova što se najviše ogleda kod nižih nivoa primanja, a nisu isključena ni prosečna, niti nadprosječna primanja do određenog nivoa“, upozorava Litva.

Ona za to nudi i vrlo konkretnu simulaciju na primeru prosečne plate. Recimo, samcu sa porezom od 12 odsto i prosečnom bruto-platom od 7.764,00 kuna, neto plata će da poraste za 42,69 kuna, zaposlenom sa jednim izdržavanim detetom za 149,09, a zaposlenom sa dva izdržavana deteta za 66,01 kunu. Kod prosečnog nivoa plata, zaposleni s jednim detetom mogu u potpunosti da iskoriste pravo na uvećanje neoporezivog dela dohotka, što je i vidljivo kroz veće povećanje u odnosu na samca, dok kod zaposlenih s dva izdržavana deteta to nije slučaj i vidljivo je kroz manje povećanje u odnosu na zaposlene s jednim izdržavanim članom. Zaposleni s troje ili više izdržavane dece ili članova, kod većine nivoa primanja, izuzev ekstremnih, uopšte neće moći u celosti da iskoriste pravo na povećanje neoporezivog dela dohotka, što dovodi u pitanje smisao postojanja takvog sistema oporezivanja.

To nije slučaj s vrlo visokim primanjima. Tako će recimo nivo bruto-plate od 60.000 kuna mesečno sa porezom od 12 odsto u neto iznosu samcu da poraste za 2.437,37 kuna, zaposlenom sa jednim izdržavanim detetom za 2.560,57, a zaposlenom s dva izdržavana deteta za 2.753,21 kune. Katarina Litva kao dokaz da onima s najslabijim primanjima ta reforma u životu ne znači nikakav pomak nabolje, izdvaja primere po kojima nivoi primanja do bruto iznosa od 4.875,00 kuna ako osoba ima jedno izdržavano dete, i do bruto iznosa od 7.150,00 kuna, ako osoba ima dva izdržavana deteta, plata u neto iznosu neće da poraste uopšte.

Nisu obuhvaćeni ni lekari, ni informatičari

Litva smatra da se javnost obmanjuje najavama da se poreska reforma sprovodi zbog zadržavanja kvalifikovane i stručne radne snage: „Preko oporezivanja dohotka zaposlenima s niskim nivoima primanja, nije moguće značajno povećati platu jer su do sada plaćali vrlo mali porez ili ga uopšte nisu plaćali. Ali nije u redu to što će do značajnog povećanja plaća doći tek na nivoima bruto-plata od približno 25.000 kuna. Ako je ciljna grupa tzv. visoki srednji sloj, postavlja se pitanje ko ga sačinjava, jer podaci Državnog zavoda za statistiku pokazuju da, recimo, informatičari i lekari ne spadaju u grupu čije će neto plate značajno da porastu, tj. njihova prosečna bruto-plata ne prelazi bruto iznos od 20.000 kuna. Pod pretpostavkom i da iznosi 20.000 kuna, teško da će samca s porezom od 12 odsto 185,92 kune da odvrate od odlaska u inostranstvo.“

Dok ekonomistkinja Katarina Litva naglašava da zaposlenima sa ispodprosečnim i prosečnim primanjima u Hrvatskoj poreske reforma ne donosi nikakav korak napred, Maruška Vizek, direktorka Ekonomskog instituta s kojeg je nekoliko stručnjaka bilo uključeno u kreiranje reformskih rešenja, ali ona lično nije učestvovala, smatra da bi reformu trebalo ipak posmatrati kao svojevrsno olakšanje poslovnom sektoru, koje dugoročno može da pomogne i „najranjivijim kategorijama društva“. No, Vizekova ne želi da se upušta u procene kada bi to građanima s manjim platama i nezaposlenima zbog te predložene reforme moglo da bude bolje u Hrvatskoj.

Maruška Vizek pre svega upozorava: „Ne raspolažemo odgovarajućim modelima za simulaciju koji bi bili u stanju da tačno procene dinamiku efekta poreske reforme na privredu, pa je nemoguće sa sigurnošću tvrditi koliki će biti efekti i kada će se dogoditi.“ Ali ipak nastavlja: „Ono što se načelno može reći na osnovu iskustva drugih zemalja koje su sprovodile ovakve reforme, jeste da pojednostavljivanje poreskog sistema i proširenje poreske osnovice stimuliše aktivnosti poslovnog sektora, pa se može očekivati dugoročno povećanje potencijalne stope rasta. Povećanje potencijalne stope rasta, pak, dugoročno povećava poreske prihode, što znači da bi poreska reforma trebalo da, na kraju, proizvede više poreskih prihoda koji bi zatim trebalo da se redistribuiraju najranjivijim društvenim grupama.“

Direktorka Ekonomskog instituta smatra da bi celokupnoj poreskoj reformi ipak trebalo pružiti podršku: „S obzirom na to da je ovo prva ozbiljnija i konkretnija poreska reforma u zadnjih petnaestak godina, i s obzirom na to da, prema mom mišljenju, nije izvesno da će ova Vlada uspeti da izdrži ceo mandat, što znači da će biti upitno kakva će biti politička klima za godinu dana, mislim da je reformu bolje uvesti sada dok Vlada još uvek ima dobar rejting i dok partneri u toj Vladi nisu rastrzani međusobnim razmiricama. Drugim rečima, zbog proizvoljnosti ekonomskih prilika u Hrvatskoj u ovom slučaju na žalost važi jedna dobro poznata narodna uzrečica – poresku reformu je bolje uvesti sada, jer za godinu dana: ko živ ko mrtav.“