Zar neko zaista želi da postane glavni svetski diplomata? U opis radnog mesta generalnog sekretara spadaju i pojmovi kao što su „savest sveta“ i „tolerancija na frustracije“. Sukob na Bliskom istoku, Sirija, Avganistan, Irak, Ukrajina, izbeglička kriza u Evropi, pretnja islamističkog terorizma, glad i građanski ratovi u Africi, zemljotresi, promena klime, poplave. „Nadaj se protivno svim nadama“, kažu obično teolozi.

I zaista, krajem jula objavljena su imena dvanaestoro kandidata. Neko od njih će potkraj godine naslediti na funkciji južnokorejskog diplomatu Bana Ki-Muna (72). Idealan profil bi imala žena iz Istočne Evrope, jer prema striktnom turnusu UN – takva osoba je na redu. A morala bi da ima i veliko iskustvo u diplomatiji, besprekoran ugled i međunarodni renome.

Ko su kandidati?

Na probnom glasanju koje je bilo zatvoreno za javnost, najbolje je prošao Portugalac Antonio Guteres (67) koji je od 2005. do 2015. bio visoki komesar UN za izbeglice. Veoma dobro stoji i generalna direktorka organizacije Unesko, Bugarka Irina Bokova.

Geografski vrlo udaljena, ali sa iskustvom na Ist riveru i moćnom podrškom je bivša novozelandska premijerka Helen Klark (66). Ona je od 2009. šefica programa UN za razvoj (UNDP) i važi kao broj 3 u hijerarhiji Svetske organizacije. Kažu i da je podržavaju SAD – a to ima težinu.

Mnogo manje poznati kandidati su Natalija German (47) iz Moldavije, Vuk Jeremić (41) uz Srbije, Srđan Kerim (67) iz Makedonije, Miroslav Lajčak (53) iz Slovačke, Igor Lukšić (40) iz Crne Gore, Suzana Malkora (62) iz Argentine, Kevin Rad (58) iz Australije kao i Danilo Tirk (64) iz Slovenije. Hrvatska kandidatkinja Vesna Pusić više nije u igri – odustala je zbog slabih šansi.

Sada 15 članova Saveta bezbednosti zaseda iza zatvorenih vrata. U tom telu glavnu reč imaju pobedničke sile iz Drugog svetskog rata i Kina. Na kraju će Savet Generalne skupštine izneti zajednički predlog o kome će se glasati aklamacijom. Još uvek se smatra da je posao šefa Svetske organizacije gotovo nemoguć – jer upravo njeni najvažniji članovi žele da suzbiju njen uticaj. A međunarodni faktori ne mogu više da se slože ni oko najosnovnijih pitanja međunarodnog prava i prete da će premetnuti grobove Hladnog rata. To znači da funkcija generalnog sekretara UN stvarno ne može da zadovolji više nikoga.

Da li moćnici to uopšte žele?

Svetska zajednica je 2000. godine postavila sebi milenijumske ciljeve: suzbijanje gladi i siromaštva, smrtnosti dece, Side, kao i obrazovanje za sve. Na mnogim poljima je ostvaren napredak, ali su ga pojele prirodne katastrofe, ratovi i globalne ekonomske krize.

Milioni izbeglica i žrtava rata, ljudi koji gladuju, obespravljene žene, hiljade Plavih šlemova koji stavljaju glavu u torbu za zajednicu vrednosti koja radije gleda u stranu. Svim tim ljudima je potreban zaštitnik njihovih interesa, koji će moćnike jasno suočiti sa diskrepancom između izdataka za oružje i suzbijanja siromaštva. Potreban su im jedan glas i jedno lice – da ne bi potonuli u potpunu medijsku beznačajnost.

Pitanje je da li veliki igrači međunarodne zajednice uopšte žele da za mikrofonom Generalne skupštine UN žele da vide tako snažnu ličnost. Za mnoge je Svetska organizacija samo hidrocefalus koji stvara troškove a ne daje nikakve rezultate.