U centru pažnje bi trebalo da budu žrtve, a ne političari. Zato na komemoraciju 70. godišnjice od oslobađanja logora nisu poslate formalne pozivnice predsednicima država i vlada, saopštio je poljski Muzej Aušvic-Birkenau.

Ko želi da učestvuje, dobrodošao je. Ipak, preti opasnost da se ta želja pretvori u suprotnost. U javnosti se do sada manje raspravljalo o poslednjim preživelim žrtvama zloglasnog koncentracionog logora nego o odsutnosti jednog prominentnog političkog gosta.

Ni Aušvic ni Prag

Ruski predsednik Vladimir Putin neće doći u Aušvic. Njegov portparol je saopštio da "nije bilo ličnog poziva". Ostavio je otvorenim da li je takav poziv bio očekivan. Češka televizija je prenela kako Putin neće doći ni u Prag. Tamo će 26. i 27. januara Svetski forum o Holokaustu podsetiti na žrtve nacional-socijalizma. Ali, za razliku od poljskog spomen-muzeja, češki predsednik Miloš Zeman je pozvao ruskog predsednika.

Kao zemlja naslednica Sovjetskog Saveza, Rusija polaže pravo na posebnu ulogu u pobedi nad Hitlerovom Nemačkom u Drugom svetskom ratu. Crvena armija je oslobodila logor Aušvic-Birkenau pre tačno 70 godina - 27. januara 1945. U logoru je ubijeno više od milion ljudi, pre svega Jevreja.

Nove napetosti zbog Ukrajine

Prethodni ruski predsednici nisu svake godine dolazili na komemoraciju u Aušvic. Ali na obeležavanju 60. godišnjice Putin je bio prisutan. Već koliko 2005, atmosfera je bila loša zbog Ukrajine. Među gostima je bio i novoizabrani pro-zapadni ukrajinski predsednik Viktor Juščenko - na vlast je došao nakon takozvane Narandžaste revolucije. Rusija prebacuje Zapadu da je vukao konce te revolucije.

Ovoga puta ukrajinski predsednik Petro Porošenko dolazi u Aušvic, a aktuelna kriza u Ukrajini puno je veća nego što su bili događaji pre deset godina. Rusija optužuje Zapad da je podupirao nasilno svrgavanje ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča u zimu 2014. S druge strane zapadne vlade prebacuju Rusiji aneksiju ukrajinskog poluostrva Krima i vojno pomaganje proruskih separatista na istoku Ukrajine. Obe strane su u međuvremenu uvele sankcije.

Konfrontacija s Poljskom

Prilike u Ukrajini i odnosi Zapada sa Rusijom odražavaju se i na zemlje u susedstvu. Naročito Poljska se ponovo oseća ugroženom. Nakon 1945. komunistička Poljska je bila deo Istočnog bloka kojim je dominirao Sovjetski Savez. Danas je ta zemlja članica Evropske unije i NATO saveza, ali velik strah od jakog suseda Rusije očigledno i dalje postoji. Od izbijanja ukrajinske krize odnosi između Varšave i Moskve značajno su zahladili. U avgustu 2014, Poljska je posadi aviona ruskog ministra obrane zabranila da preleti preko njene teritorije, zbog "formalnih razloga".

Nekoliko dana uoči komemoracije za žrtve Holokausta izjave poljskog ministra spoljnih poslova su izazvale oštre reakcije iz Moskve. Gžegož Shetina je u jednom intervjuu izjavio da su ukrajinski vojnici oslobodili Aušvic. Ruski mediji su zbog toga reagovali prilično burno. Političari u Moskvi prebacili su Poljskoj "falširanje istorije" i "cinizam". I činjenica da Putin ne ide u Aušvic izaziva snažne reakcije u Rusiji. Publicista Maksim Ševčenko, blizak Kremlju, ponašanje poljskih zvaničnika nazvao je "odvratnim snobizmom". Čak je i opozicioni političar Boris Nemcov govorio o "velikoj grešci" Poljske. "Odsutnost Putina doživljava se kao krajnji nedostatak poštovanja prema sećanju na poginule zatvorenike i njihove oslobodioce", napisao je Nemcov u svom blogu.

Ipak, na komemoraciji neće biti diplomatskog skandala. Moskva je pre nekoliko dana saopštila da će Rusiju zastupati šef Predsedničkog ureda Sergej Ivanov.

Bez sastanka s Porošenkom

Nemački stručnjaci za istočnu Evropu različito ocenjuju ovaj slučaj. Lično ne pozvati Putina nije skandal, kaže Gerhard Simon sa Univerziteta u Kelnu u razgovoru za DW. "On bi mogao da dođe želi." Simon ne isključuje da Putin neće doći kako bi još jače pokazao svoju izolaciju. "Možda je još uvek pod utiskom iskustava iz Brizbejna u Australiji", kaže Simon. Na sastanku grupe G20 u novembru 2014. zapadni političari su navodno izbegavali Putina zbog njegove politike prema Ukrajini. Putin je pre završetka napustio skup.

Karmen Šajde, istoričarka i stručnjak za istočnu Evropu sa Univerziteta St. Galen u Švajcarskoj smatra da je pogrešno što Putin nije lično pozvan na komemoraciju. "To je greška, on bi trebalo da prisustvuje tom događaju", kaže Šajde za DW. Uprkos aktuelnim političkim razmimoilaženjima Putina je trebalo pozvati "kako bi se pokazalo da imamo zajedničku prošlost koju se ne može odvojiti."

Prisustvo ukrajinskog predsednika Porošenka bi takođe moglo da se iskoristi, smatra Šajde. Nedavno je propao planirani susret Putina i Porošenka u Kazahstanu, kojem je trebalo da prisustvuje i nemačka kancelarka Merkel, kao i francuski predsednik Oland. Politolog Simon iz Kelna je sumnjičav. "Ima tako puno prilika da njih dvojica razgovaraju, za to nije potrebna komemoracija u Aušvicu."