Da je Francov sibirski ovčar Rusi uginuo danas, on je mogao da nazove pogrebno preduzeće, Rusi je mogao da bude kremiran, a Franc je ljubimca mogao da ponese kući u obliku dijamanta. Naime, današnja pogrebna preduzeća nude i tu uslugu: posebnom tehnikom pepeo uginulog ljubimca presuje se u dijamant.

Između emocija i morala

Franc Mark pritom ne bi bio usamljen primjer. Sve je više vlasnika koji se od svojih ljubimaca opraštaju isto kao i od voljenih osoba. Sve više osoba emotivno se veže za životinje – to nije ništa novo – ali sada ta tvrdnja ima i naučnu potvrdu kroz jednu studiju objavljenu u časopisu Društvo i životinje. „Naš odnos prema kućnim ljubimcima sve je emocionalniji“, kaže Viktorija Krazon, jedna od kustosa izložbe „Životinje, najbolji prijatelji“, koja je nedavno otvorena u Muzeju higijene u Drezdenu. Istorijski gledano, taj odnos i nije preterano star. Tek krajem 18. veka javlja se fenomen kućnog ljubimca. On je u početku bio ograničen samo na plemstvo. Danas u jednoj trećini nemačkih domaćinstava živi preko 30 miliona pasa, mačaka, hrčaka… Izložba u Drezdenu koja ima više od 250 eksponata, posvećena tom fenomenu.

Šizofreni odnos prema životinjama

To je jedna od dve izložbe koje se u Nemačkoj trenutno bave odnosom čoveka i kućnih ljubimaca. U Hamburgu se izložba pod nazivom „Životinje – poštovanje, harmonija, poslušnost“ ne bavi isključivo kućnim ljubimcima, već pre fascinacijom životinjskim svetom generalno, od predistorijskih crteža životinja, pa do Fejsbuk-videa sa mačićima. Kustoskinja te izložbe Sabine Šulce ukazuje pritom na pomalo šizofreni odnos čoveka prema životinji. „Sve više mazimo naše ljubimce, a istovremeno beležimo ogroman porast potrošnje mesa. Te činjenice, po pravilu, nismo ni svesni“, kaže Šulceova.

Umetnica Jo Longhurst kritički gleda na odnos čoveka prema psu kao statusnom simbolu. U svojoj seriji indikativnog naziva „Dvanaest pasa, dvanaest kuja“ ona se bavi fenomenom uzgoja pasa i odnosa individualnog u svakoj životinji naspram ljudskih predubeđenja. Serija prikazuje fotografije pasa u stilu fotografija za lična dokumenta. „Ova serija dobro prikazuje taj odnos među uzgojenim psima i njihovoj individualnosti“, kaže Šulceova.

Mnoga otvorena pitanja

Pored istorijskog osvrta i pitanja koje socijalne i emocionalne zadatke obavljaju kućne životinje u današnjem svetu, posetioci pomoću specijalnih naočara mogu i da urone u svet životinja i da okolinu posmatrati iz ptičijeg kaveza ili iz akvarijuma za ribice. To bi takođe trebalo da pobudi novu svest o životu kućnih ljubimaca. Ali pre svega, i jedna i druga izložba trebalo bi da podstaknu raspravu o pitanjima morala vezenim uz već spomenutu potrošnju mesa ili – posebno sada u eri Trampa – dovođenja u pitanje darvinističke teorije. Odgovore na mnoga pitanja mogu da daju samo životinje.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android