„Sve je to još uglavnom potpuno nepoznat teren“, kaže jedan službenik Stejt dipartmenta u izjavi za Dojče vele oko nedelju dana pre implementacije nuklearnog sporazuma i ukidanja sankcija Iranu. Službenik američkog Ministarstva spoljnih poslova koji dobro poznaje tok pregovora s Iranom, misli na kompleksne procese koji počinju sada, nakon ukidanja sankcija. On želi da ostane anoniman, jer njegovo viđenje ne odgovara u potpunosti zvaničnim stavovima koji ostavljaju utisak koordiniranog delovanja SAD, Evropljana i drugih zemalja.

Američki diplomata Stiven D. Mal već je učestvovao u pregovorima s iranskim pregovaračima i sada je zadužen za implementaciju sporazuma o atomskom programu. On je na hitno sazvanoj konferenciji za strane dopisnike u SAD govorio o „usklađenom pristupu“.

Potreba za informacijama i koordinacijom je, izgleda, izuzetno velika. Saradnici američkog Ministarstva finansija razilaze se po bezbrojnim informativnim razgovorima – u Vašingtonu susrećući se sa stranim ambasadorima, kao i na kratkim brzim putovanjima u evropske glavne gradove. Ministarstvo je o postupku implementacije objavilo gotovo 50 stranica detaljnih informacija. U njima se opisuje šta je sada drukčije na području poslovanja banaka, finansijskih transakcija, sklapanja trgovinskih sporazuma, izvozu nafte i drugih energenata, trgovini oružjem i drugim osetljivim područjima – a šta ostaje nepromenjeno.

Mnogo toga još nejasno

Ugledni stručnjak vašingtonskog Centra za međunarodne strateške studije (CSIS) Entoni Kordsman osvrće se na izjavu predsednika Obame da je nuklearnim sporazumom stupio na snagu „do sada neviđeni kontrolni mehanizam“. „To nije samo nešto novo i dosad bez primera“, kaže Kordsman za DW, „to u mnogim slučajevima još uopšte nije ni definisano“. On se slaže da je reč o veoma kompleksnom sporazumu.

Načelno, strane firme sada s Irancima mogu ponovo da trguju u oblasti energije, sirovina, brodogradnje ili autoindustrije. Moguće su ponovo i finansijske transakcije s iranskim bankama, ali one najpre moraju da stvore administrativne i tehničke pretpostavke.

Kordsman, međutim, upozorava da nema poluge koju se jednostavno prebaci na drugu stranu i da sankcije odmah prestanu. Mora biti postignuto mnoštvo kompleksnih sporazuma. Osim toga, za brojna područja, kao recimo za trgovinu oružjem, postoje i vremenska ograničenja. Problem je, kaže Kordsman, što između SAD i Evropljana „nema mnogo koordinacije, jer su jedni drugima konkurenti u trgovini s Iranom“. Ali, Evropljani i druge zemlje moraju da vode računa o svim američkim sankcijama koje još ostaju na snazi, a tu Evropljani ne bi smeli da naprave grešku jer moguće američke kontra-sankcije, kao recimo isključenje iz trgovine s američkim firmama, mogle bi neka strana preduzeća da unište. Ambasador Mal ipak pokušava da smiri situaciju: SAD nemaju interes da spreče poslovanje drugih zemalja s Iranom.

Američke firme isključene iz trgovine

Mal ukazuje na činjenicu da su američke firme uglavnom isključene iz trgovine s Iranom. U sklopu implementacije, SAD su, naime, ukinule samo takozvane „sekundarne sankcije“, koje su uvedene u vezi s atomskim programom. „Primarne sankcije“, kojima su SAD želele da „kazne iransku podršku teroru i njegove aktivnosti koje destabilizuju region“, ostaju na snazi.

One američkim firmama uglavnom zabranjuju trgovinu s Iranom. Izuzetak su hrana, tepisi i rezervni delovi za avione. Ovo poslednje bi, prema Malu, trebalo da posluži da Iran može da poveća bezbednost svojih zastarelih aviona. SAD je pre svega stalo do bezbednosti u međunarodnom vazdušnom saobraćaju, a ne do ekonomskih interesa avio-industrije koja ima jak lobi, tvrdi Mal za DW.

U međuvremenu se na svetskom tržištu već vide prve posledice ukidanja sankcija. Iran je vrlo brzo počeo da prodaje svoju naftu i već je „nudi vrlo agresivno“, kaže Kordsman. Istovremeno, može se poći od toga da Iran pokušava da aktivira svoju do sada zaplenjenu imovinu. Ambasador Mal procenjuje da Iran sada ima pristup kapitalu od preko 50 milijarda dolara. Ali, ono što je samo retkima poznato jeste da je većina tog novca već vezana za plaćanje prispelih obaveza. Iran, dakle, tim novcem najpre mora da plati neplaćene račune.

Sigurno je da će te ograničene finansijske mogućnosti i dramatično niska cena nafte dovesti do promene očekivanja efekta ukidanja sankcija. U svakom slučaju, to remeti ranije iranske kalkulacije i relativizuje strahove Zapada i iranskih suseda.

Uloga tajnih službi

Uz mehanizme koji su pokrenuti ukidanjem sankcija, počele su i sveobuhvatne kontrole. Zvanično se pritom uvek govori o kontrolama Međunarodne atomske agencije IAEA. Ali, Kordsman, kao i brojni drugi stručnjaci, sigurni su da se IAEA oslanja pre svega na tajne službe svih šest sila koje učestvuju u Sporazumu. „Njihov rad je presudan za rad inspektora Međunarodne atomske agencije“, kaže Entoni Kordsman. „IAEA sva svoja saznanja ima od tajnih službi.“

Ako Iran bude uhvaćen u nekom prekršaju, to bi moglo da dovede do ponovnog uvođenja sankcija. Čitava konstrukcija je „jedinstvena i nova“, priznaje ambasador Mal. Kordsman kaže da do sada niko nije mogao da mu kaže koje zemlje bi uopšte bile u stanju da ponovo i brzo uvedu sankcije. Sve to za sada „nije definisano“, kaže stručnjak za pitanja bezbednosti centra CSIS.

I ne samo to. Pretnja od ponovnog uvođenja sankcija visi kao Damoklov mač iznad svih budućih sklapanja poslova s Iranom. „Nijedan posao nije zaštićen ako Iran prekrši sporazum“, kaže Kordsman. „Za preduzeća, banke i vlade to je potpuno nova situacija.“