Kada su se u aprilu 2014. venčavali Ehsan Mahmud i Gazala Grud u svom rodnom selu Širka, platili su jednom čoveku 150.000 dinara – nešto više od 100 evra – da im u obližnjem Mosulu obezbedi dokumenta. Ali pre nego što je taj čovek podneo zahtev za izdavanje dokumenata, ceo region, pa tako i selo Širka, potpao je pod vlast bradatih ekstremista „Islamske države“. Ubrzo je Mosul, drugi po veličini grad u Iraku, postao deo samoproglašenog kalifata i to je potrajalo više od dve godine.

U pokušaju da učvrsti svoju vlast, teroristička grupa formirala je sopstvene organe vlasti preko kojih je vladala milionima ljudi. To je praktično značilo da brak mora biti sklopljen pred vlastima IS, a u suprotnom, supružnici nisu imali pravo na korišćenje javnih usluga.

Čovek kome su Ehsan i Gazala platili da im nabavi dokumenta u međuvremeno je pobegao s novcem i oni nisu mogli da se registruju kao bračni par. Nisu želeli da podnose zahtev vlastima IS, tako da nisu mogli ni da dobiju venčani list. „Rekli su nam da oni nisu zvanično država. Uz to, bilo je opasno odlaziti u zgrade javnih službi u Mosulu jer su one bile meta vazdušnih napada“, kaže Ehsan.

Islamisti nikada nisu saznali da se taj par ne pridržava njihovih uputstava. Ipak, tajnu je postalo teško sakriti kada je Gazala zatrudnela, a zatim i rodila njihovog sina. Da bi zavarala vlasti, porodica je uradila nešto neobično. „Kad smo dobili sina, prijavili smo ga kao dete moga oca. Moj sin je tako bio registrovan kao da je moj brat“, kaže Ehsan.

Mobilne kancelarije

U oktobru prošle godine iračka vojska pokrenula je akciju ponovnog zauzimanja Mosula i okoline. Ehsan (18) i Gazala (22), napustili su svoju rodnu Širku nešto pre nego što su se borbe približile selu. Završili su u raseljeničkom logoru Hasanham, nedaleko od Mosula. Tu su konačno i zvanično sklopili brak.

Jednom nedeljno u prašnjave logore u okolini Mosula koju kontrolišu Kurdi, među desetine hiljada raseljenih, dolaze predstavnici iračkih vlasti. Svakog četvrtka sudija i njegov pomoćnik iz uprave oblasti Niniva dežuraju u improvizovanoj kancelariji, u kontejneru smeštenom među mnoštvom šatora.

Ove sedmice su u Hasanshamu – i posla ima preko glave. Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije, više od 800.000 ljudi raseljeno je zbog vojnih akcija oslobađanja Mosula od IS. Više od 600.000 ljudi i dalje je u logorima, iako je od sredine jula oružje utihnulo.

Mnogi od tih ljudi smešteni su u oblastima koje su od IS preotele kurdske jedinice i skoro da je nemoguće preći granicu autonomne kurdske zone, a zatim se ponovo vratiti u logor. Praktično jedini način da se dođe do novih dokumenata jeste da vlasti dođu kod raseljenih.

Oko 8.000 parova zatražilo je da se njihova veza registruje kao brak, kaže Anam Šovari, pravnik koji radi za „Kandil“, nevladinu organizaciju od koje je i potekla ideja o mobilnim kancelarijama. Potvrda o venčanju pruža mogućnost boljeg snabdevanja u logoru. Ona takođe omogućava parovima da prijave svoju decu, iako se sledeći pravni korak za to ipak mora napraviti u samom Mosulu. Veliki broj slučajeva neregistrovanih brakova sporo se rešava jer su mobilne kancelarije u stanju da izdaju samo nekih 20 do 25 venčanih listova tokom onih par sati provedenih u logoru, kaže Šovari.

Deca bez državljanstva

Jasem Mohamed i Najla Hamed jedni su od onih koji su imali sreće. Taj par je počeo da živi zajedno u rodnom selu Zanazelu, samo tri nedelje nakon što je Mosul pao pod vlast džihadista. Bez obzira na to, Jasem (21) i Najla (22) odlučili su se za zajednički život. Kažu da nisu podržavali IS i da svoju vezu kod njih nisu registrovali.

Ali ubrzo su počeli problemi: Najla je ostala u drugom stanju i rodila – najpre devojčicu, a godinu dana kasnije i dečaka. Međutim, pošto nisu bili registrovani, Jasem svoju suprugu nije mogao da odvede u bolnicu. „Nismo mogli da odemo u porodilište, tako da je babica došla kod nas i Najla se porodila kod kuće“, kaže Jasem.

Pored toga, mladi roditelji nisu dobijali ni dodatnu pomoć u hrani koju je distribuirala IS. Jasem i Najla nisu poklekli, a iračke snage konačno su ovog proleća oslobodile Zanazel. Porodica je prethodno izbegla iz sela i sada su u logoru Hasanshamu.

Međutim, na teritoriji koju kontroliše autonomna kurdska vlada, njihovo dvoje dece praktično su apatridi. Sve dok ih roditelji ne prijave u Mosulu, deca neće imati iračko državljanstvo.

Morali i u „kalifatu“

Kasim Hasem (21) i njegova žena Šama Kasim (26) takođe su registrovali svoj brak u mobilnoj kancelariji u Hasanshamu. Oni su prethodno to isto uradili i kod predstavnika „Islamske države“, neposredno nakon što je njihovo selo postalo deo „kalifata“.

„Morali smo, u suprotnom ne bismo smeli slobodno da se krećemo“, objašnjava Kasim. On je u mobilnu kancelariju doneo i venčanicu koju im je izdala vlast IS, ali taj dokument terorističke grupe predstavnik iračke vlasti gotovo da nije ni pogledao. Ipak, izdao im je legalni irački dokument nakon što im je postavio par pitanja i podatke zabeležio u svoj registrator.

Nakon toga, Kasim i Šama sa olakšanjem izlaze iz kontejnera. Konačno su venčani.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android