Dvestotinak država koje su učestvovale na ovogodišnjoj Konferenciji o klimi prvi put su se saglasile da treba formirati poseban fond kojim bi se siromašnijim zemljama nadoknadila šteta uzrokovana klimatskim promenama.

Konferencija u egipatskom kupalištu Šarm el Šeik prethodno je otišla u produžetke, upravo zbog prepirki oko fonda. Na kraju je ipak nešto dogovoreno, ali kritičari kažu – premalo.

Naime, države su se saglasile da postepeno napuste energiju uglja, ali ne i nafte i gasa.

Uz to, pomenuti fond bi trebalo da bude formiran, ali kada, kako, ko će da plati, a ko da uzima iz tog ćupa – to se sve ne zna, i trebalo bi naknadno da bude utanačeno.

Da li je Kina „zemlja u razvoju“?

Jasno je da će morati da plate razvijenije zemlje koje su kroz istoriju ionako najviše trovale životnu sredinu. Odštetu će dobiti one „zemlje u razvoju“ koje su posebno pogođene sušama, poplavama, olujama, širenjem pustinja ili rastom nivoa mora.

No u tom „zemlje u razvoju“ nalazi se još jedna začkoljica. Naime, Kina se pridružila grupi od oko 130 zemalja u razvoju kako bi se slomio politički otpor Sjedinjenih Država da se formira fond za odštete. EU je, posle početnog nećkanja, takođe pristala na fond.

Ali, Kina sada traži da bude tretirana kao „zemlja u razvoju“ kao što je pre tri decenije zapisano u Protokolu iz Kjota. Zapadne zemlje kažu da je to apsurdno, da je Kina danas ekonomska velesila te najveći zagađivač na svetu.

Takođe, zemlje učesnice su prihvatile da će pojačati napore u smanjenju štetnih emisija te to predstaviti do iduće konferencije krajem 2023. godine u Ujedinjenim Emiratima. No, sve je to na dobrovoljnoj bazi, niko se ni na šta nije obavezao.

To što detalji nisu utanačeni kritičari video kao besmisao konferencije kojoj je na Crvenom moru prisustvovalo čak 34.000 učesnika iz celog sveta.

Organizatori pak misle da je dobro što je u sitne sate u nedelju napravljen kakav-takav dil. „Nije bilo jednostavno. Radili smo dan i noć“, rekao je Samih Šukri, predsednik Konferencije.

Kritike sa svih strana

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je pozdravio najavu formiranja fonda kao meru da se uspostavi poverenje, ali dodao da to neće biti dovoljno. Gutereš je kritikovao što u Šarm el Šeiku nije uspelo da se krene putem „drastičnog snižavanja emisija štetnih gasova“. „Naša planeta je na intenzivnoj nezi“, rekao je on.

I kod nemačke ministarke spoljnih dela Anelene Berbok su utisci pomešani, kaže, „prepliću se nada i frustracija“. „Zbog blokade nekih velikih poverilaca i država koje proizvode naftu sprečeni su neophodni koraci za napuštanje fosilnih energenata“, rekla je ona. Kaže, tako se troši dragoceno vreme da se dođe na put „1,5 celzijusa“.

Taj čuveni cilj od 1,5 celzijusa odnosi se na globalno zagrevanje. Naime, stara je ideja da se globalno zagrevanje mora do 2100. godine ograničiti u odnosu na temperature koje su vladale pre vremena industrijalizacije. Zagrevanje je već dostiglo 1,1 stepen.

Još su oštriji bili aktivisti. „Teško razočaranje“ – tako je stvar opisao Jan Kovalcig iz nemačkog ogranka Oksfama – posebno jer nema privrženosti napuštanju fosilne energije.

Martin Kajzer iz Grinpisa računa da su bogate zemlje dužne siromašnima najmanje sto milijardi dolara godišnje. „Da su posebno SAD do sada plaćale račun, onda bi države G7 bile u boljoj pregovaračkoj poziciji da već danas obavežu i Kinu i druge ekonomije ubrzanog razvoja da se pridruže plaćanjima.“

„Na kraju ove konferencije ispada da je maleni hanzaplast zalepljen na ogromnu otvorenu ranu“, dodao je Kajzer.

nr (dpa, rtr, afp)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.