Greta Tunberg dolazi. Ali polako. Najpre je krenula na put za Čile, gde je prvobitno trebalo da bude održana Konferencija Ujedinjenih nacija o klimi (COP). Sada je na putu natrag, u Evropu. Jedrenjakom, a ne avionom.

Da bi na vreme stigla na konferenciju, čije je održavanje zbog nemira u Čileu premešteno u Madrid, ona će prvo doći do obale Portugalije, a odatle dalje, ka španskoj metropoli. Na Tviteru je napisala: Sporije je nego što se očekuje.

Zahvalnica Španiji

Sporije nego što očekuju i nadaju borci za zaštitu klime biće ostvaren i napredak na kojem se insistira i na sastanku u Madridu. Učesnici poput nemačke ministarke za zaštitu životne sredine Svenje Šulce mogu da budu srećni što je, nakon što je Čile otkazao organizaciju konferencije, uopšte pronađeno mesto za njeno održavanje.

„Najpre sam zahvalna Španiji što je u tako kratkom roku prihvatila da organizuje konferenciju. To je ogroman znak solidarnosti, ta zemlja se u roku od četiri sedmice organizovala da ugosti 20.000 do 25.000 ljudi. To je važan signal. A COP će biti uspešan ako nam bude pošlo za rukom da još više povećamo ambicija. To znači: države će morati da učine više nego što su do sada obećale“, rekla je nemačka ministarka.

Konačno otkazivanje SAD

U svakom slučaju, više nego što se 2015. godine oko 190 zemalja-članica UN na Konferenciji o klimi u Parizu obavezalo. Tada su se zemlje obavezale da do 2100. godine globalno zagrevanje ne sme da pređe dva procenta – ili još bolje 1,5, u odnosu na predindustrijsku fazu. S tim ciljem sve zemlje morale bi da poboljšaju svoje planove o zaštiti klime.

Naučnici upozoravaju da se klimatske promene ubrzavaju, ali ostaje i više nego upitno da li će u Madridu biti dogovoreni ambiciozniji ciljevi. Do sada je samo nekoliko država iz Afrike i Azije obećalo veću zaštitu klime. Početkom novembra američki predsednik Donald Tramp, koji ne veruje u klimatske promene, doneo je odluku da se SAD povuku iz Pariskog sporazuma o klimi.

Prema mišljenju nemačkog ministra spoljnih poslova Haika Masa, SAD nisu jedina država koja trenutno čini malo kada je reč o klimatskim promenama: „To je korak zbog kojeg izuzetno žalimo. I nadamo se i zalažemo se za to da je to odluka samo na određeno vreme. Ali ne smemo da se pouzdamo u to da će se klimatsko-političko neslaganje uskoro okončati. U narednoj godini ne možemo očekivati impulse za klimu ni od SAD koja predsedava G7, ni od Saudijske Arabije koja predsedava G20“, rekao je Mas.

A tu je inače još i Brazil, čiji desničarsko-populistički predsednik Žair Bolsonaro takođe ne spada među one koji štite klimu.

I u Nemačkoj slabi zaštita klime

Ni u Nemačkoj ne ide baš najbolje. Cilj da se do 2020. godine – dakle za samo još četiri nedelje – za 40 odsto smanji emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte 40 posto neće biti ispunjen. Brojni eksperti smatraju i da neće doći do realizacije odluke o prestanku korišćenja električne energije dobijene od uglja do 2038. Osim toga, već godinama je u porastu emisija štetnih gasova zbog saobraćaja.

A kada se vlade ne angažuju dovoljno, onda grupe za zaštitu životne sredine organizuju proteste. Pa tako i u Madridu. An-Katrin Šnajder iz „Saveza za zaštitu prirode“ za DW kaže: „Odlučujući je naravno pritisak ulice, između ostalog i demonstracije koje se održavaju svakog petka. Videćemo da li će taj pritisak biti dovoljno veliki da se formira i politička volja kako bi se uvidela neophodnost da se više učini za zaštitu klime“.

Tehnička konferencija u nemirnim vremenima

Konferencija u Madridu biće u suštini tehničke prirode. Cilj Pariskog ugovora o klimi, na koji se svaka zemlja obavezala, trebalo bi da bude transparentniji i pre svega uporediv.

Generalni sekretar UN Antonio Guteres je nekoliko dana uoči konferencije za DW rekao: „Države-učesnice, uključujući i njihove preduzetnike, ali i predstavnike civilnog društva, morali bi pre svega da pokažu da imaju ozbiljne namere u prevladavanju trenutne situacije. Jer ona je nepodnošljiva.“

Nadoknada gubitaka i štete?

Grupe za zaštitu životne sredine nadaju se da će u Madridu biti ostvareni pomaci i u temi koja do sada nije bila dovoljno zastupljena: Nadoknada pretrpljene štete i gubici, pre svega u siromašnim zemljama. Sabine Mininger, ekspertkinja za klimu iz organizacije „Hleb za svet“ za DW kaže da bogate zemlje tu temu često izbegavaju, jer strahuju da će morati da potpišu blanko-ček za cenu velikih vremenskih nepogoda.

Uprkos tome, za Miningerovu je to centralna tema: „Upravo je za najsiromašnije zemlje posebno teško da, nakon neke prirodne katastrofe ili ekstremnih vremenskih pojava, ponovo stanu na noge.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android