1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Konferencija o Ukrajini u Hagu: Rusija mora da plati štetu

3. april 2024.

Na jednoj konferenciji u Hagu više od 40 zemalja žele da Rusija krivično odgovara za svoj napad na Ukrajinu. Ali, put do pravde je dugačak.

Konferencij „Ponovno uspostavljanje pravde za Ukrajinu“: 200.000 uništenih kuća
Konferencij „Ponovno uspostavljanje pravde za Ukrajinu“: 200.000 uništenih kućaFoto: Jeroen Jumelet/ANP/picture alliance

„Štete na infrastrukturi u Ukrajini koje su nastale do januara ove godine procenjuju se na 155 milijardi dolara“, izjavila je holandska ministarka spoljnih poslova Hanke Bruins Slot na otvaranju konferencije „Ponovno uspostavljanje pravde za Ukrajinu“, održane ovog utorka u Hagu. Osim toga, oštećeno je ili potpuno uništeno više od 200.000 kuća, gotovo 4.000 škola i oko 400 bolnica. Prema podacima Evropske unije, procenjuje se da će Ukrajini za obnovu u idućih deset godina biti potrebno oko 450 milijardi evra.

Ali, mnogo teže od procene štete bilo je pitanje kako se Rusija može pozvati na odgovornost. Bila je to rasprava i pod utiskom druge godišnjice oslobođenja Buče. „Pre dva dana bio sam u Buči, gradu koji je postao simbol ruskog zla u čitavom ratu. Svi se sećate kako su izgledale ulice Buče nakon što su ruski okupatori oterani odatle“, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u obraćanju učesnicima video-porukom. On ih je pozvao da ne popuste u zauzimanju za Ukrajinu i zatražio je pravdu za njegovu zemlju.

Ukrajina: Povratak u ratom razorenu zemlju

02:21

This browser does not support the video element.

Prema navodima ukrajinskog glavnog državnog tužioca Andrija Kostina do sada su podnete tužbe za više od 125.000 navodnih ratnih zločina. Među njima su i brojni počinjeni u Buči pre oko dve godine. Rusija odbacuje optužbe i tvrdi da su slike odatle montirane.

Na konferenciji u Hagu bilo je gotovo 60 predstavnika vlada, mnogi od njih iz eropskih zemalja, ali i iz Sjedinjenih Država, Kanade i Japana. Sastali su se s predstavnicima Saveta Evrope, institucija Evropske unije, s predstavnicima Međunarodnog krivičnog suda, kao i sa predstavnicima ukrajinskog pravosuđa. Na kraju je prihvaćena politička izjava 44 države prema kojoj Rusija mora da plati za svoja dela i da bude pozvana na odgovornost za agresiju na Ukrajinu. „Naš zajednički zadatak je da okončamo nekažnjenost ruskih postupaka“, naglasio je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba na završnoj konferenciji za novinare.

Štete na stambenim objektima mogu sada da se registruju

Učesnici konferencije pozdravili su mogućnost da Ukrajinke i Ukrajinci sada mogu štete na stambenim objektima da prijave uz pomoć jedne aplikacije, koja se u Ukrajini već koristi za podnošenje zahteva opštinskim vlastima. Još prošle godine je na sastanku predsednika država i vlada Saveta Evrope formiran registar šteta u Ukrajini. Prema navodima Saveta Evrope, očekuje se da će biti moguće ostvariti prava u 300.000 do 600.000 slučajeva. Uskoro bi trebalo da bude uspostavljena još jedna mogućnost za prijavljivanje štete. Tokom dana je već registrovano više od stotinu prijavljenih šteta, objavila je holandska ministarka spoljnih poslova Hanke Bruins Slot na kraju konferencije.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Kuleba i njegova holandska koleginica Bruins Slot: „Šteta od 155 milijardi dolara“Foto: Jeroen Jumelet/ANP/picture alliance

Ali, još nije razjašnjeno kako bi štete trebalo da budu nadoknađene. Sistem kompenzacija tek bi trebalo da se uspostavi. Novac za nadoknadu mora – prema važećem međunarodnom pravu – da dođe iz Rusije, izjavio je za DW Markijan Kliuhkovski, direktor registra. Pitanje, kako bi to tačno trebalo da se odvija, još je otvoreno. Prema rečima holandske ministarke Bruins Slot, konferencija je naznačila kako bi taj mehanizam nadoknada mogao da izgleda. Još se raspravlja i o tome, može li zamrznuta ruska imovina, ili barem prihodi od nje, da bude upotrebljena za kompenzaciju, rekla je holandska ministarka na konferenciji za novinare.

Specijalni tribunal za zločin agresije

Otvoreno je i pitanje formiranja takozvanog Specijalnog tribunala za Ukrajinu, koji bi trebalo da razmatra zločin agresije, dakle započinjanje napadačkog rata. Dok je ukrajinski ministar spoljnih poslova Kuleba juče ujutru još govorio da po tom pitanju trenutno nema napretka, uveče, na završnoj konferenciji za novinare, izrazio je zadovoljstvo zbog podrške učesnika konferencije. U završnoj izjavi 44 zemlje-potpisnice navode da su i dalje odlučne da rade na formiranju specijalnog tribunala za kažnjavanje zločina agresije.

Evropski komesar za pravosuđe Didije Rejnders nada se da bi specijalni tribunal za Ukrajinu mogao da bude osnovan do kraja godineFoto: Lucia Schulten/DW

Komesar EU za pravosuđe Didije Rejnders u razgovoru za DW izrazio je optimizam i očekivanje da takav tribunal može da bude uspostavljen do kraja ove godine, ali naglašava da je to „dugačak put“. Na konferenciji za novinare Dmitro Kuleba je podsetio da postoje razlike u mišljenjima o tome može li se i kako ukinuti imunitet ruskog političkog rukovodstva.

U toku procesi za ratne zločine

Već sada se u Ukrajini kažnjavaju ratni zločini, izvestio je ukrajinski glavni državni tužilac Andrij Kostin na konferenciji. Identifikovana je 551 osoba osumnjičena za razne zločine. Od toga su 374 osobe već optužene, a 104 osobe su ukrajinski sudovi već osudili. I Međunarodni krivični sud u Hagu je, zbog navodnih ratnih zločina, već izdao četiri međunarodna naloga za hapšenje protiv ruskih počinilaca. Jedan od njih je protiv ruskog predsednika Vladimira Putina.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na nemačkom.