Snegom pokriveni vrh planine Hermon nadvija se nad gradom Kirjat Šmona na severu Izraela. U protekla tri meseca on se pretvorio u grad duhova, s praznim ulicama i nekoliko radnji koje su još uvek otvorene. S vremena na vreme tišinu prekidaju glasne eksplozije. Grad se nalazi u blizini izraelsko-libanske granice. Vojni položaji libanskog šiitskog Hezbolaha udaljeni su samo nekoliko kilometara i nalaze se s druge strane demarkacione linije koja razdvaja dve zemlje.

„Čujete alarm, a onda imate pet sekundi da odete do skloništa. Ali, stalno se dešava da prvo čujete eksploziju, a tek onda alarm. To znači da mogu da me pogode u bilo kojem trenutku ako se vozim kroz grad“, kaže Ariel Friš, član tima za hitne intervencije, koji je oformila gradska uprava.

U normalnim uslovima u gradu živi oko 23.000 ljudi. Međutim, nakon terorističkih napada Hamasa na gradove i vojne baze duž Pojasa Gaze na jugu zemlje, izraelska vlada naredila je i evakuaciju stanovnika sa severa, uključujući i one u Kirjat Šmoni i naseljima koja se nalaze do 3,5 kilometara od severne granice Izraela. Nemačka, Evropska unija, SAD i druge zemlje klasifikuju militantni, islamistički Hamas kao terorističku organizaciju.

Oko 50.000 Izraelaca povinovalo se naredbi i evakuisali su se. Prema procenama vojske, do 35.000 ljudi privremeno je potražilo sigurnost u unutrašnjosti Izraela.

Tri meseca nakon početka rata u Gazi neizvesno je kada će evakuisani moći da se vrate kućama. Poslednjih nedelja pojačane su prekogranične borbe između izraelske vojske na severu Izraela i Hezbolaha na jugu Libana.

O mogućim naznakama rasplamsavanja rata protiv Hezbolaha u izraelskim medijima raspravlja se gotovo svakodnevno. I ocenjuje se da je to rizično, ali na duže staze neizbežno.

I jedna i druga strana bi mogle pogrešno da procene situaciju, kažu vojni analitičari. Ili bi Izrael mogao da se odluči za preventivni udar, kako bi promenio trenutni status kvo.

Da li će sukob s Hezbolahom da eskalira?

Teroristički napadi 7. oktobra ojačali su izraelsku vojnu doktrinu po kojoj ta zemlja nikada više ne sme da ostane bez odbrane. Sredinom januara, komandant izraelske vojske Herzi Halevi prisustvovao je vežbi rezervista na severu Izraela. „Ne znam kada će izbiti rat na severu, ali mogu da kažem da je verovatnoća da će izbiti u narednih nekoliko meseci mnogo veća nego ranije“, rekao je Halevi.

Ariel Friš je jedan od oko 2.000 stanovnika, koliko se procenjuje da ih je ostalo u Kirjat Šmoni. Njegova porodica je napustila grad. „Stanovnici našeg grada raštrkani su po čitavoj zemlji“, kaže Friš. „Većina boravi u hotelima, a neki su iznajmili apartmane. Deca školskog uzrasta moraju biti da idu u druge škole, ljudi koji imaju neke biznise bore se za egzistenciju, a mnoge njive u okolini su napuštene.“

Poslednji veliki rat između Izraela i Libana 2006. godine trajao je šest nedelja. „Ali ovaj rat, koji je počeo invazijom Hamasa na jug Izraela, uplašio je sve, jer smo shvatili da bi pretnje Hezbolaha mogle da se ostvare“, kaže Friš.

Hezbolah je opasniji od Hamasa

Friš pod tim misli na planove prema kojima bi Hezbolahova elitna jedinica Radvan mogla da osvoji sever Galileje. Izraelska vojska 2018. je otkrila tunele iskopane duboko u planinskom području koji se protežu od juga Libana, do izraelske teritorije.

„Većini ljudi to je zvučalo kao nekakva fantazija Hezbolaha. Govorili su da to ne može da bude istina, da to ne može da se dogodi. Imamo IDF (Izraelske odbrambene snage), jaki smo, do toga nikada neće doći. Ali, shvatili smo da smo u velikoj opasnosti nakon svega što se dogodilo i onoga šta je od 7. oktobra uradio Hamas, koji se ne smatra tolikom jakim.“

Neizvesnost je velika i mnogi shvataju da skori povratak kući ne dolazi u obzir sve dok se situacija ne promeni. „Sve dok je Hezbolah na samoj granici, malo je verovatno da će se civilno stanovništvo vratiti“, potvrđuje jedan oficir IDF koji je želeo da ostane anoniman. Najmanje devet vojnika i šest izraelskih civila ubijeno je u prekograničnim borbama. Prema rečima oficira IDF, Hezbolah trenutno koristi samo oko „jedan odsto svojih vojnih mogućnosti“. Izraelska vojska procenjuje da paravojne jedinice Hezbolaha, organizacije koju podržava Iran, raspolažu sa oko 150.000 precizno navođenih raketa – usmerenih na Izrael.

Kada u sopstvenoj kući niste više bezbedni

Mejtal Ferštman Jogev je među desetinama hiljada onih Izraelki i Izraelaca koji još uvek ne mogu da se vrate kući. Već tri meseca je mala dvokrevetna soba sa balkonom u hotelskom kompleksu na Galilejskom moru njen privremeni dom. Umesto turista koji blage zimske dane provode na moru, tu su sada smeštene stotine stanovnika iz raznih kibuca u pograničnom području sa Libanom.

Među njima je i četvoročlana porodica Mejtal Ferštman Jogev koja je do 7. oktobra živela u Jiftahu, kibucu od 400 ljudi u pograničnoj oblasti sa Libanom. „Dom bi trebalo da bude najsigurnije mesto na svetu, a onda odjednom shvatim da on to više nije. Kada sam živela blizu granice, osećala sam se bezbedno. Kada sam išla da džogiram i pri pogledu na Liban prošla bi mi kroz glavu pomisao da sam u opasnosti – ali bi brzo nestala kao oblak na nebu“, kaže ona. Dan nakon napada Hamasa na jug Izraela, porodica je napustila kibuc i otišla kod prijatelja koji žive malo dalje – samo na par dana.

Nakon naredbe za evakuaciju, s ostalim stanovnicima kibuca preselili su se u hotel. Kako bi ostali zajedno kao zajednica.

Rešavanje sukoba diplomatskim putem?

Svi znaju da nema lakog odgovora na pitanje šta će biti dalje. Trenutno se diplomatiji daje još jedna šansa. Izrael insistira da se Hezbolah povinuje Rezoluciji 1701, koju je usvojio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija nakon rata u Libanu u leto 2006. godine i da se povuče na područje severno od reke Litani. Takav korak, međutim, ne bi odagnao sve brige evakuisanih iz kibuca Jiftah.

„Kako sklopiti sporazum sa teroristima? To je suludo. Kako biti siguran da nam se za četiri godine to neće ponovo dogoditi? Ovo je rat u kojem se radi o našoj egzistenciji u Izraelu unutar ovih granica“, kaže Ferštman Jogev.

Prošle godine i ona je bila među hiljadama Izraelki i Izraelaca koji su demonstrirali protiv kontroverznih reformi pravosuđa premijera Benjamina Netanjahua. Onda se nakon 7. oktobra činilo da je zemlja ujedinjena – a sada su se opet probudile podele i sumnje u to da li vlada može da reši krizu. Odmah na početku rata, partner Ferštman Jogev je mobilisan kao rezervista na jugu Izraela. U međuvremenu se vratio i već dve nedelje je kod kuće, ali sada je dobio novu naredbu: ponovo mora na front, ovoga put na sever. „Sad sam ponovo uplašena. I ljuta“, kaže Ferštman Jogev. „Ljuta sam na državu. Ljuta sam na političare. Ljuta sam. Kako smo došli u ovu situaciju? Kako je to moglo da nam se desi?“

Ovaj tekst je originalno objavljen na nemačkom jeziku.